|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ОКО 1961. |
|
ИЗГЛЕД ИЗ ВИШЊИЋЕВЕ УЛИЦЕ |
|
ГОСПОДАР ЈЕВРЕМОВА УЛИЦА, 1928. |
|
ЕНТЕРИЈЕР, ДИВАНХАНА |
|
ДЕТАЉ ФАСАДЕ |
|
|
|
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД |
|
|
|
Cultural monument of outstanding value
Lyceum of Dositej Obradović,
21, Gospodar Jevremova Street
Споменик културе од изузетног значаја
Доситејев лицеј,
Господар Јевремова 21 |
|
|
|
|
|
According to the available sources, the building was most probably erected between 1739 and 1789; the period historically coincides with the re-establishment of the Ottoman rule in Belgrade after their victory over the Austrians in 1739. At the beginning, the Ottomans installed the municipal civilian authorities in the buildings that had not been destroyed. The construction of the civilian town first relied on the foundations established by individuals for general, religious and humanitarian purposes. One of the best-known foundations after 1740 was the one established by Reis-ul-Kutab-Hadji Mustafa. Ottoman sources from that period record that a large house with a garden (where the Minister of Finance used to live for some time) was built on that religious property at the junction of three streets. The house has ground floor and upper floor with oriel turned to Višnjićeva Street. It is a typical oriental building divided into selamluk (on the street side), for men, and haremluk (on the garden side), for women. The most representative part is the central hall with a living room on the upper floor. From the hall one entered the chambers and rooms with fire places. The roof covered in tiles, with deep eaves, typical of oriental architecture. The house was built in timber-frame filled with bricks and lime mortar. Towards the end of the eighteenth century it was the seat of the French consulate. In the spring of 1809 Belgrade College moved to it. The State Council ordered that it should be repaired and, according to Lazar Arsenijević Batalaka in The History of the Serbian Uprising “it maintained its original, previous exterior design”. Three elementary school classes were on the ground floor, three rooms on the upper floor were given to the College and the remaining two to the professors. A larger room was added in 1809 because of the greater number of students. This room, added to the side façade has been preserved to the present day. The College educated two generations in this building and completed its activity there on August 2, 1813. The newly established institutions, such as the College, disappeared with the collapse of the Uprising. The Ottomans returned to Belgrade, and both College buildings became the property of the previous owners and remained in their possession until the fourth decade of the nineteenth century. The new owners of the house were Nikola Kutula and his heirs. After WW II the building was completely restored and presently houses the Museum of Vuk and Dositej, founded in 1949. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Зграда Доситејевог лицеја је саграђена средином XVIII века, највероватније у периоду од 1739. до 1789. године, што се историјски поклапа са поновним успостављањем турске власти у Београду после победе над Аустријанцима 1739. године. За смештај цивилне управе Tурци су у почетку користили затечене сопствене грађевинске објекте који нису били порушени. Изградњу цивилног Београда Турци су започели помоћу вакуфа, задужбина које су стварали појединци за опште, религиозне и хуманитарне циљеве. Једна од таквих најпознатијих задужбина после 1740. године био је вакуф Реис-ул-Кутаб-Хаџи Мустафе. У турским изворима из тог периода забележено је да је у том вакуфу, на раскршћу три улице, подигнута и једна велика зграда са баштом у којој је неко време становао и сам дефтердар.
Зграда има приземље и спрат са еркером према Вишњићевој улици. Објекат представља типичну оријенталну грађевину подељену на селамлук, део према улици намењен мушкарцима, и харемлук, део према башти у којем су боравиле жене. Репрезентативни простор представља централни хол са диванханом на спрату. Из тог централног простора улазило се у собе и оџаклије. Кров је типичан за оријенталну архитектуру, покривен ћерамидом са стрехом. Кућа је зидана у бондруку са испуном од опеке у кречном малтеру. Зграда при крају XVIII века постаје седиште француског конзулата. У пролеће 1809. године у ову зграду се уселила Велика школа. По наредби Совјета зграда је поправљена и, како наводи Лазар Арсенијевић Баталака у својој „Историји српског устанка“, „задржала је онај први, пређашњи крој спољашњи“. У приземљу су смештена три одељења основне школе док су на спрату три просторије уређене за Велику школу а друге две за професоре. Повећан број ђака у 1809. години условио је доградњу једне велике просторије. Ова дограђена просторија, оџаклија, уз бочну фасаду, сачувана је до данас. Велика школа ишколовала је у овој згради две генерације ђака, а свој рад завршила је 2. августа 1813. године.
Са пропашћу устанка нестале су и тек створене установе попут Велике школе. У Београд су се вратили Турци, а обе зграде Велике школе постале су својина претходних власника и остале у њиховом поседу све до четврте деценије XIX века. Зграда Доситејевог лицеја се потом помиње као власништво трговца Николе Кутуле и његових наследника. У згради која је после Другог светског рата у потпуности рестаурирана налази се Музеј Вука и Доситеја, основан 1949. године. |
|
Службени гласник СРС бр. 14/79 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|