|
|
|
ДОМ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА |
|
ЕНТЕРИЈЕР РАДНЕ СОБЕ, ОКО 1962. |
|
ПРЕСЕК |
|
ОСНОВА |
|
|
|
|
|
|
|
ДОМ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА |
|
|
|
Cultural monument of great value
Jovan Cvijić’s House,
5, Jelene Ćetković Street
Споменик културе од великог значаја
Дом Јована Цвијића,
Јелене Ћетковић 5 |
|
|
|
|
|
The house at Kopitareva gradina, built in 1905, and the preserved collection of artifacts represent authentic evidences on the life and work of the great Serbian and Yugoslav scholar Jovan Cvijić (1865-1927). As a connoisseur of the countries and peoples of the Balkan Peninsula, he wrote a number of important scholarly works, like The Balkan Peninsula and the South-Slavic Countries, Geomorphology, Anthropogeographic Problems of the Balkan Peninsula, Basic Geography and Geology of Macedonia and Old Serbia. He was president of the Serbian Academy of Sciences and Arts and corresponding member of the Yugoslav Academy of Sciences and Arts, and member of numerous scholarly societies in Yugoslavia and abroad, professor and rector of Belgrade University. He was honorary doctor of the Sorbonne in Paris and the University of Prague. From the Geographic Societies of London, New York, Paris, etc. he received gold and silver medals as tokens of recognition. Stylistically, the house is a representative of the early twentieth century academic style. Nowadays the building houses the museum dedicated to the great scholar. Some works by Dragutin Inkiostri Medenjak have been preserved in the interior. Reflecting the scientist's interest in the Balkan Peninsula, the thematic layer of painting was inspired by landscapes of Bosnia, Herzegovina and Sumadija, which Cvijić particulary explored and scientifically approached. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Породична кућа подигнута 1905. године на Копитаревој градини и сачувана збирка предмета у њој представљају аутентично сведочанство о животу и раду великог српског и југословенског научника Јована Цвијића (1865-1927). Као одличан познавалац земаља и народа Балканског полуострва, Јован Цвијић је написао велики број научних радова и дела, међу којима су најзналајнија „Балканско полуострво и јужно-словенске земље“, „Геоморфологија“, „Антропогеографски проблеми балканског полуострва“, „Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије“. Био је председник САН и дописни члан ЈАЗУ, као и многих научних друштава у земљи и иностранству. Био је професор и ректор Београдског универзитета и почасни доктор париске Сорбоне и прашког Универзитета. За своје посебне заслуге у области географије и геологије одликован је златним и сребрним медаљама од стране географских друштава из Лондона, Њујорка и Париза. Дом Јована Цвијића, који својим стилским карактеристикама представља изразит пример академизма са почетка XX века, данас је музеј посвећен великом српском научнику. Посебну вредност ентеријера здања представља сликана декорација на зидовима и таваницама, рад сликара Драгутина Инкиострија Медењака. Одражавајући научниково интересовање за простор Балканског полуострва, тематски слој сликарства инспирисан је пределима Босне, Шумадије и Херцеговине, које је Цвијић посебно истраживао и научно обрађивао. |
|
Службени гласник СРС бр. 14/79 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|