ГУМПОВ ПЛАН БЕОГРАДА, 1688.
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ОКО 1935.
 
САВСКО ШЕТАЛИШТЕ
 
АМАМ У ДОЊЕМ ГРАДУ
 
ЦРКВА РУЖИЦА И КАПЕЛА СВЕТЕ ПЕТКЕ
 
СЕГМЕНТ ГОРЊЕГ ГРАДА
 
 
 
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 2007.
 
 

Cultural monument of outstanding value
Belgrade Fortress

Споменик културе од изузетног значаја
Београдска тврђава

 
Lokacija     Location
 
 
 

The history of the Belgrade fortress, the oldest urban settlement in Belgrade, dates back to prehistoric times. The city’s first recorded name – Singidunum – is of Celtic origin and the Celts were the first inhabitants of the settlement at the confluence of the Sava and Danube rivers. The Slav name of the fortress – Belgrade (Beograd in Serbian) – was mentioned for the first time in 878 in a letter written by Pope John III to Bulgarian Prince Boris. The present day appearance of the Belgrade Fortress as a fortified whole was shaped during a period of almost two millennia. The building of the ramparts, their destruction and reconstruction reflect the various stages in the rise and fall of Belgrade and its significant role in the past. Located at the crossroads of European roads towards East, for many centuries it was the defense stronghold and departure point for numerous invasions. The origins of the Belgrade Fortress and its oldest nucleus, the Upper Bourg, are related to the presence of the Romans at the turn of the eras. During the long period of their building and rebuilding, the fortifications evolved from an ancient fortified military camp, i.e. castrum, over a mediaeval fortified town to a modern bastion of artillery fortress. After the fall of the Roman Empire, in the period between the fifth and the fifteenth centuries, the Fortress had a turbulent history under the Byzantine, Bulgarian, Hungarian and Serbian rule. During the rule of despot Stefan Lazarević (1404–1427) the Fortress was a developed mediaeval fortification, with the Inner and Lower Bourg, and the western and eastern baileys. The Inner Bourg was the strongest fortification; according to despot’s biographer Konstantin Filozof, the court of despot Stefan, the treasury and the library were located there. As of 1521 the Fortress was under the Turks and began to spread beyond the walls. Modernization began with the arrival of the Austrians in 1717 and the general appearance of the Fortress underwent important changes. Powder magazine, barracks and other military buildings were built in the Lower Bourg; all Turkish buildings on the Upper Bourg plateau were demolished, except for one mosque. When the Serbs finally received the keys to the Belgrade Fortress in 1867, it remained subjected to the requirements of the Serbian, and later Yugoslav army. The Fortress played its last great martial role during World War I. From the spatial and functional aspect, the complex of the Belgrade Fortress has indivisible from the Kalemegdan Park since the 1870s when the overall transformation began. Particularly important features of the park are its public monuments, erected without interruption since the beginning of the twentieth century.

 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 

Историја Београдске тврђаве, најстаријег градског простора Београда, сеже у праисторијску прошлост. Првобитни назив града – Сингидунум – потиче од Келта, првих станара насеља на ушћу Саве у Дунав. Словенско име града-тврђаве – Београд – први пут се помиње 878. године у писму римског папе Јована III бугарском кнезу Борису. Данашњи изглед Београдске тврђаве као фортификационе целине формиран је током два миленијума. Изградње, рушења и обнове бедема Београдске тврђаве осликавају успоне и падове Београда, као и значај његове улоге у прошлости. Смештена на раскрсници европских путева према истоку, она је вековима била одбрамбено упориште и полазна тачка освајачких похода. Настанак Београдске тврђаве и њеног најстаријег језгра, Горњег града, везује се за присуство Римљана на овим просторима крајем старе и почетком наше ере. Кроз дуги период формирања београдске фортификације еволуирале су од античког утврђеног логора – каструма, преко утврђења средњовековног града, до савременог бастиона артиљеријске тврђаве. После пада Римског царства, у раздобљу од V до XV века, Тврђава је прошла кроз бурну историју под влашћу Византије, Бугарске, Угарске и Србије. За време владавине деспота Стефана Лазаревића (1404-1427) добила је облик развијеног средњовековног утврђења, са Унутрашњим и Доњим градом, западним и источним подграђем. Унутрашњи град је, према речима деспотовог биографа Константина Филозофа, био најјаче утврђени део тврђаве у којем се налазио двор деспота Стефана, ризница, капела и библиотека. Од 1521. године Тврђава је под влашћу Турака почела да се развија изван зидина, а са доласком Аустријанаца 1717. отпочела је и модернизација, која је унела знатне измене у њен општи изглед. Изграђени су барутни магацини, касарне и други војни објекти у Доњем граду, а на горњоградском платоу су порушени сви турски објекти осим једне џамије. Када су 1867. године Срби коначно добили кључеве Београдске тврђаве, она је и даље остала подређена војним потребама српске, потом југословенске војске. Последњу своју велику ратну улогу Тврђава је одиграла током Првог светског рата. Данас, комплекс Београдске тврђаве, у просторном и функционалном смислу, чини нераздвојиву целину са Калемегданским парком, чије је уређење почело седамдесетих година 19. века. Посебну вредност овог парка представљају јавни споменици, који се на овом простору континуирано подижу од почетка 20. века до данас.

 

Службени гласник СРС бр. 14/79