|
| |
| |
УПРАВНА ЗГРАДА, ОКО 1910.
|
| |
УПРАВНА ЗГРАДА, ОКО 1910.
|
| |
ХИРУРШКИ ПАВИЉОН
|
| |
ИНТЕРНО ОДЕЉЕЊЕ
|
| |
УПРАВНА ЗГРАДА, СПОМЕН ПЛОЧА
|
| |
ХИРУРШКИ ПАВИЉОН, ДЕТАЉ ФАСАДЕ
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 1975.
|
|
| |
| |
Cultural monument
Military Hospital at Vračar,
2, Pasterova Street
Споменик културе
Војна болница на Врачару,
Пастерова 2
|
|
|
|
|
|
The Military Hospital was built between 1904 and 1909 after the design by architect Danilo Vladisavljević. The overall solution of the complex, the arrangement of individual pavilions and their interrelatedness through parks represented at that time a superior achievement in the applied architectural and town planning concept. In comparison with similar institutions in the world, the Military Hospital at Vračar belonged to the most modern type. The functional quality of the interior satisfied the demands of sanitary services at the beginning of the twentieth century. Some of the solutions and the architectural conformity to the function have never been surpassed. At the time when it was built, the complex received numerous local and foreign professional recognitions and was considered as the most modern hospital in the Balkans. All the buildings are designed in uniform style, in the spirit of romanticism. The administrative building of the hospital has specific stylistic features.
The historic significance of the complex is manifold. First of all, the Military Hospital represents the achievements of the period and the society. The Hospital also played an important role during the Balkan wars and WW I, particularly as a professional medical institution where a number of renowned doctors used to work. As a medical centre, not only military, it had its important role in the development of medical services in Serbia and Belgrade. The Military Hospital has educated our best doctors and nurses and as an educational centre it was the nucleus of the present day Medical School of Belgrade University. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Војна болница је саграђена између 1904. и 1909. године по пројекту архитекте Данила Владисављевића. Решење комплекса, диспозиција појединих павиљона и њихова међусобна повезаност парковским површинама представљају за своје доба веома висок домет примењеног урбанистичко-архитектонског концепта. У поређењу са сличним установама у свету, Војна болница на Врачару припада тада најмодернијем типу. Функционалност унутрашњег простора максимално је задовољила највише захтеве санитетске службе са почетка прошлог века, а ни до данас добро смишљена решења и усклађеност архитектуре са наменом нису у целини превазиђена. У доба настанка овај комплекс добијао је висока признања домаћих и страних стручњака и сматран је за најмодернију болницу на Балкану. Све зграде обликоване су стилски јединствено следећи методе романтизма. Нарочито се стилским карактеристикама истиче управна зграда болнице.
Историјски значај овог комплекса, насталог у првој деценији XX века, вишеструк је. Пре свега, Војна болница репрезентује домете свога времена и друштва, њен значај се даље огледа у улози коју је Војна болница одиграла у балканским и Првом светском рату, а посебно као стручна медицинска установа кроз коју је прошло и у којој је деловало низ знаменитих лекара. Као медицински центар, не само војни, већ од значаја и за развој санитета Србије и Београда, Војна болница је оспособљавала најбоље кадрове, а као образовни центар она је била језгро из кога се развио Медицински факултет Београдског универзитета. |
| |
Службени лист града Београда бр. 16/87 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
