|
| |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД |
| |
ЦРТЕЖ ЛУКЕ МЛАДЕНОВИЋА, 1939.
|
| |
ЕНТЕРИЈЕР, ДЕТАЉ
|
| |
ГЛАВНА ФАСАДА
|
| |
БОЧНА ФАСАДА
|
| |
ПРЕСЕК
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
|
| |
| |
Cultural monument
Najdanović’s family House,
35, Gavrila Principa Street
Споменик културе
Кућа породице Најдановић,
Гаврила Принципа 35 |
|
|
|
|
|
| This house, built probably before 1830, is one of the few preserved old houses on the Sava embankment (Savamala) that remained after the 1834 street regulation in this part of the city. It is a rare example of old town house from Belgrade from the first half of the nineteenth century and has all the characteristics of the Balkan architectural tradition – it was built in timber frame with brick filling, the façades are simple with protruding bay window as a dominant feature of the central street façade and the upper floor projection toward the courtyard. The upper floor was residential and the ground floor housed a tavern. The name of Petar Kočić, author, is closely related to the tavern because he wrote in it his first literary works. For a certain period the tavern was called the Petar Kočić Tavern.
The Najdanović family bought the house in 1893.
This is the representative type of house frequently encountered in Serbian towns in the first half of the nineteenth century, but only sporadically preserved. Except for its age and architecture, the Najdanović family house is important for the town planning development in Belgrade because it was one of the hallmarks of the former Savamala where the modern planning actually began. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Међу малобројним старим кућама у Савамали које су се одржале после регулације овог дела града 1834. године, налази се и ова кућа саграђена вероватно пре 1830. године. Она представља редак примерак старе варошке куће Београда из прве половине XIX века са свим одликама балканске архитектонске традиције – зидана је у бондруку са испуном од опеке, фасаде су једноставно решене са еркером као доминантом на централној уличној фасади и доксатом на дворишној. Спрат је служио за становање, а у приземљу је била кафана. За кафану је везано име Петра Кочића који је у њој написао своје прве књижевне радове. Због тога је једно време кафана носила име „Кафана Петар Кочић“.
Породица Најдановић је кућу купила 1893. године.
Кућа Најдановића је репрезентативан тип куће која је била распрострањена у градовима Србије у првој половини XIX века, а данас сачувана само спорадично. Изузев по својој старини и архитектури, ова кућа је од значаја и за развој урбанизма Београда, с обзиром да представља једну од реперних тачака некадашње Савамале у којој се налазе зачеци модерне урбанизације. |
| |
Службени лист града Београда бр. 23/84 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
