|
| |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
| |
ЕНТЕРИЈЕР, ДЕТАЉ
|
| |
ЕНТЕРИЈЕР, ДЕТАЉ ТАВАНИЦЕ
|
| |
ИЗГЛЕД ГЛАВНЕ ФАСАДЕ
|
| |
ПОДУЖНИ ПРЕСЕК
|
| |
ОСНОВА ПРИЗЕМЉА
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
|
| |
| |
Cultural monument of outstanding value
Prince Miloš’s Residence,
Topčider
Споменик културе од изузетног значаја
Конак кнеза Милоша,
Топчидер
|
|
|
|
|
|
The residence was built as part of the court complex in Topčider and the works lasted from 1831 to 1834. Immediately after the completion of the works, it became the official residence of Prince Miloš Obrenović (the official quarter had been in Princess Ljubica’s Residence). The house was built after the design by Janja Mihailović and Nikola Đorđević; the chief court builder, Hadži Nikola Živković, is mentioned as the works surveyor.
By its function and architectural concept the building belongs to the type of residential buildings of its time. It was conceived in the style of Balkan architecture with classicistic elements on the façade. The polychromatic surfaces of the façades and the chimney with rounded tops give the main façade a traditional aspect, while the projecting cornices, intercolumns, framing of the main entrance and window shutters have classicistic forms. The main entrance is moved to the left in relation to the centrally placed living room, oblong in shape when observed from outside. The interior arrangement has the traditional symmetric organization with a central hall and the surrounding rooms. Offices were on the ground floor, as well as gourds chambers and the dining room, and private family chambers were on the upper floor. Apart from the rooms for the prince and princess, most luxuriously decorates, the living room had painted decoration and the hall ceiling had a big wooden rosette which has been preserved.
For many decades Prince Miloš’s residence was the focal point of numerous important social and political events. Since it was far from the town and the Turks in it, the Topčider residence also served as the court of the Princedom of Serbia. The Assembly met there, the officials brought important decisions concerning the future and independence of Serbia, and Prince Miloš spent in it the last days of his second rule 1859-1860.
Today, Museum of First Serbian Uprising is placed in this building.
|
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
Градња конака у оквиру дворског комплекса у Топчидеру трајала је од 1831. до 1834. године. Непосредно по завршетку радова конак је преузео улогу званичне резиденције кнеза Милоша Обреновића, коју је до тада имао Конак кнегиње Љубице. Изведен је према пројекту Јање Михаиловића и Николе Ђорђевића, док се Хаџи Никола Живковић, главни кнежев неимар, помиње као надзорник радова.
По својој намени и архитектонском концепту, Конак припада типу репрезентативних објеката свога времена. Обликован је у духу балканске архитектуре са класицистичким елементима на фасади. Полихромне површине фасада и димњаци са полуобличастим капама дају главној фасади традиционалан изглед, док профилисани венци, интерколумне, оквири главног улаза и капци прозора имају класицистички облик. У распореду унутрашњег простора задржана је традиционална симетрична организација са централним холом око кога су распоређене просторије. У приземљу су се налазиле канцеларије, собе за стражу и трпезарија, док су на спрату биле приватне просторије кнежеве породице. Поред одаја кнеза и кнегиње, које су најбогатије украшене, диванхана се издваја сликаном декорацијом, док је на таваници хола сачувана велика дрвена розета.
Конак је током више деценија од свог настанка био место одвијања важних друштвено-политичких догађаја. Одвајањем резиденције од вароши и Турака, конак у Топчидеру служио је као двор Кнежевине Србије. У њему је заседала Кнежевска скупштина, доношене су важне одлуке за будућност и независност Србије, а своје последње дане живота кнез Милош Обреновић, за време своје друге владавине, од 1859. до 1860. године, провео је у њему. Данас је у Конаку смештен Музеј Првог српског устанка.
|
| |
Службени гласник СРС бр. 14/79 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
