ИЗГЛЕД СЕВЕРНЕ ФАСАДЕ
 
ГЛАВНА УЛАЗНА КАПИЈА
 
НАОС, ИКОНОСТАС
 
ОСНОВА
 
 
 
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД
 
  Cultural monument
Church of the Holy Archangel Gabriel,
26, Humska Street

Споменик културе
Црква Св. Архангела Гаврила,
Хумска 26
 
Lokacija     Location
 
 
 
The church was designed by the Russsian-born architect Grigoriy Samoylov as an abbreviated triconch in plan with two bell-towers flanking the west entrance. It was built in 1939 in memory and honour of the First World War liberators, as evidenced by the inscription in the lunette above the portal which also contains the founders’ names, Milan and Radmila Vukićević. Brickwork round the openings, the twelve-sided central dome and two smaller ones covering the bell-towers contribute to a dynamic exterior appearance. The decorativeness of façades, on the model of medieval Serbian Morava-style churches, is achieved by ornamental patterns in plaster in imitation of stonework and by brickwork round the portal, the windows and on the arcades between the storeys of the bell-towers. Both the artistically carved church furniture and the iconostasis were also designed by Samoylov. The throne icons were painted by Dragomir Glišić. Glišić also frescoed the church in 1985–87. A distinctive feature of the church is a combination of the medieval penchant for decorative effects and the functionality and building materials of modern architecture.
In terms of style and architecture, the Church of the Holy Archangel Gabriel is an important example of the national style revival in religious architecture in Serbia between the two world wars.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 
Црква Св. Архангела Гаврила саграђена је 1939. према пројекту архитекте Григорија Самојлова као црква са основом у облику сажетог триконхоса и два звоника која фланкирају западни улаз цркве. Храм је подигнут у част и славу ослободилаца из Првог светског рата, о чему сведочи натпис изнад улаза у лунети који помиње и имена ктитора Милана и Радмиле Вукићевић. Динамичном спољашњем изгледу цркве доприносе декоративни елементи од опеке око отвора, дванаестострана купола над централним травејем наоса и две мање куполе над звоницима. Наглашена декоративност фасаде, по угледу на споменике моравске школе, остварена је извођењем шара у малтеру које опонашају грађење у камену и опекама око улаза, прозора и на аркадама које повезују спратове звоника. Ентеријер цркве декорисан је уметнички обрађеним мобилијаром изведеним у дуборезу, који је, као и иконостстас израђен према нацртима самог архитекте. Престоне иконе насликао је Драгомир Глишић који је и аутор живописа из 1985-1987. Особеност цркве лежи у карактеристичном споју декоративизма средњовековне архитектуре са функционалношћу модерне и применом савремених материјала. Својим стилским и архитектонским карактеристикама Црква Св. Архангела Гаврила припада значајнијим примерима обнове националног стила у сакралном неимарству међуратног периода у Србији.
 

Службени гласник РС бр. 115/05