ИЗГЛЕД ГЛАВНЕ ФАСАДЕ, 1965.
 
ИСТОЧНА ФАСАДА, 1963.
 
ОСНОВА, 1963.
 
ПРЕСЕК, 1963.
 
 
 
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 1965.
 
 

Cultural monument
Turkish Bath of Prince Miloš,
14, Admirala Geprata Street

Споменик културе
Амам кнеза Милоша,
Адмирала Гепрата 14

 
Lokacija     Location
 
 
 
Although built at the time when the new Serbian state was re-established in 1836-1837, it followed the principles of public Turkish baths. It was part of the court complex originally built for the Prince’s sons Milan and Mihailo Obrenovieć; it was subsequently given over to the Ministry of Finance. Of the entire court complex, only the bath has been preserved to the present day – a ground-floor building with a protruding chimney. It is supposed that the design was conceived by Hadži Nikola Živković, Prince Miloš’s “court” builder. The most important buildings in Belgrade from that period are attributed to him, such as Prince Miloš’s Residence in Topčider and Princess Ljubica’s Residence.
Notwithstanding its insignificant dimensions, the building contains all the constitutive parts of a Turkish bath: fountain, cloakroom, large private room, attendant’s room and boiler-room. The building was designed as a detached house with rectangular floor plan. The main room, planned both for bathing and rest, has a low dome made of bricks laid in concentric circles. A specific detail of the dome and the vaults are apertures for the lighting of the space covered with glass bubbles.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 
Иако саграђен у време успостављања нововековне српске државе1836-37, објекат је прављен према принципима турских јавних купатила. Представљао је саставни део тадашњег дворског комплекса кнежевих синова Милоша и Михаила Обреновића, који је потом служио потребама Министарства финансија. Од целог комплекса до данас сачувао се једино амам, приземна зграда са истуреном оџаклијом. Претпоставља се да је објекат изведен према замисли Хаџи Николе Живковића, „дворског“ неимара кнеза Милоша, коме се приписују најзначајније грађевинe у Београду из овог периода – Конак кнеза Милоша у Топчидеру и Конак кнегиње Љубице.
И поред тога што димензије зграде нису велике, она има све саставне делове амама – шадрван, капалук, халват, хазну и ћулхан. Објекат је конципиран као самостална грађевина, правоугаоне основе. Главна просторија, која је служила за купање и одмор, засведена је плитком куполом, изведеном концентричним постављањем опека. Посебан детаљ куполе и сводова представљају отвори за осветљење, покривени стакленим клобуцима.
 

Решење Републичког завода за заштиту споменика културе бр. 595 од 20.04.1948.