|
| |
| |
ЦЕНТРАЛНИ РИЗАЛИТ
|
| |
УЛАЗНА ПАРТИЈА, ДЕТАЉ
|
| |
ИЗГЛЕД ГЛАВНЕ ФАСАДЕ
|
| |
БИСТА СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА, РАД ВАЈАРА СТЕВАНА БОДНАРОВА
|
| |
ЕНТЕРИЈЕР, ДЕТАЉ НАМЕШТАЈА
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ОКО 1930.
|
|
| |
| |
Cultural monument
Svetozar Marković University Library,
71, Kralja Aleksandra Boulevard
Споменик културе
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“,
Булевар краља Александра 71 |
|
|
|
|
|
| The creation of a literary fund of the University Library started in the early 20th century, when the Great School was transformed into University and was given the books from the Serbian Department of the Faculty of Philosophy. The initiative to raise the building for this valuable book fund was owed to Mabel and Slavko Grujić, representatives of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes in Washington, who addressed the Carnegie Foundation for International Peace intended to help war-devastated countries. The construction of the University Library was a huge undertaking, which marked the creation of an institution of the utmost importance for education, science and culture throughout Serbia. The construction lasted four full years, and the library was opened at a solemn ceremony in 1926. The University Library Palace, built after a design by the architects Dragutin Đorđević and Nikola Nestorović represents a significant achievement of Academism in the Serbian architecture between two wars. The central risalit is made as an extended portico with four Corinthian pillars carrying the triangular pediment with symmetrically arranged acroteria. In accordance with a clear and a rigorous conception of the library’s building, is even its architectural decoration distributed around the openings and on the surface of the triangular pediment. The author of the architectural decoration made in artificial stone, is a sculptor Aca Stojanović. In the buildings vestibule was set the bust of Andrew Carnegie, which the library received from the administration of his endowment. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Стварање књижевног фонда Универзитетске библиотеке започело је на самом почетку 20. века, када је Велика школа прерасла у Универзитет и добила књиге Српског семинара Филозофског факултета. Иницијатива за подизање зграде за смештај овог вредног књижног фонда, потекла је од Мабел и Славка Грујића, изасланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Вашингтону, који су се обратили Карнегијевом фонду за међународни мир намењеном за помоћ земљама опустошеним у рату.Подизање Универзитетске библиотеке био је велики подухват који је означио настајање установе од највећег значаја, за образовање, науку и културу читаве Србије. Изградња је трајала пуне четири године, а библиотека је свечано отворена 1926. године. Палата Универзитетске библиотеке, изведена према пројекту архитеката Драгутина Ђорђевића и Николе Несторовића, представља значајно остварење академизма у српској међуратној архитектури. Средишњи ризалит изведен је у виду истуреног портика са четири коринтска стуба који носе троугаони забат са симетрично распоређеним акротеријама. У складу с јасном и строгом концепцијом зграде библиотеке јесте и њена архитектонска пластика распоређена око отвора и на површини троугаоног забата. Аутор архитектонске пластике изведене у вештачком камену био је вајар Аца Стојановић. У вестибилу здања постављена је биста Ендруа Карнегија, коју је библиотека добила од управе његове задужбине. |
| |
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 656/1
од 23.03.1977. |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
