| In the group of Serbian monasteries built in the vicinity of Belgrade towards the end of the medieval Serbian state, special place belongs to the Vinča, Rakovica and Slanci monasteries. The oldest record on the Slanci Monastery dates from 1560 when it was mentioned in the Ottoman sources. Since it was then mentioned as an “older monastery” it could have been built much earlier, but this can be proven only on the basis of archeological findings. This monastery was frequently destroyed in enemy attacks, then reconstructed, destroyed again, preserved for some time in order to vanish completely in 1833. The simple chapel of the present day monastery was built in 1900 and reconstructed in 1969 when the renovation of the entire monastery was done according to the design by architect D. Tadić. The reconstruction of the church and the building of a new monastery were completed in 1970. The Slanci Monastery was one of the important focal points for the perpetuation of the Nemanjid cultural tradition in this part of Serbia and transference of that tradition farther on to Srem. At the time when the Serbian state was definitely broken down, the monastery was the place for popular gatherings, moral fortification and the maintenance of national consciousness. The monastery grounds, the site of undeniable significance, contain remnants of material cultures related to the past of this monument. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
У групи српских манастира који су при крају постојања српске средњoвековне државе подигнути у непосредној близини Београда, посебно место припада манастирима Винча, Раковица и Сланци. Најстарији подаци о манастиру Сланци потичу из 1560. године, када се помиње у турским изворима. Судећи по томе да се помиње као "старији манастир", време његовог подизања може бити и много раније, што се може утврдити једино археолошким ископавањима. Манастир је у много наврата рушен и обнављан, у међувремену одржаван, да би 1833. године потпуно нестао. Једноставна капела данашњег манастира подигнута је 1900. године, а реконструисана 1969, када се приступило обнови манастира по пројекту архитекте Д. Тадића. Реконструкција цркве и изградња новог конака завршена је 1970. године.
Манастир Сланци био је једно од значајних жаришта неговања немањићке културне традиције на овом подручју, одакле се ширила даље, поготово на подручје Срема. У време пропасти српске државе, овај манастир је био место народног окупљања, моралног уздизања и очувања националне свести. Манастирско земљиште, локалитет од изузетног значаја, садржи остатке материјалне културе везане за прошлост овог споменика. |
| |
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 612/1
од 30.06.1971. |
|
|
