|
| |
| |
АВИО СНИМАК ПРВОГ БЕОГРАДСКОГ САЈМА, 1937.
|
| |
ПАВИЉОН ЗАДУЖБИНЕ НИКОЛЕ СПАСИЋ, 1937.
|
| |
УЛАЗ У ИТАЛИЈАНСКИ ПАВИЉОН, 1982.
|
| |
КУЛА – ЦЕНТРАЛНИ САЈАМСКИ ПАВИЉОН
|
| |
ПРВИ БЕОГРАДСКИ САЈАМ, 1938.
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
АВИО СНИМАК ПРВОГ БЕОГРАДСКОГ САЈМА, 1937.
|
|
| |
| |
Cultural monument
Old Fair Grounds – the Gestapo Camp
Споменик културе
Старо Сајмиште – Логор Гестапоа |
|
|
|
|
|
| The first Belgrade fair grounds were opened in 1937, on left bank of the Sava, next to the then chain bridge, the so called Zemun bridge. It had 14.000 square meters of exhibition space. Until 1941 the Fair Grounds hosted regular spring and autumn specialized exhibitions, such as automobile, aeronautical or crafts fairs. During World War II the exhibition pavilions were transformed into the notorious concentration camp. Jews and citizens of other denominations and nationalities, particularly villagers from the liberated territories and followers of the National Liberation Movement were deported there. The Old Fair Grounds was the larges torture camp in Belgrade in WW II. Gestapo founded it on December 8, 1941 and called it Jugendlager. After the liquidation of the Jews it was called Partizanenlager, Dugal 172, Collective Camp Fair Grounds. The preparation of the premises was done by Jews moved there from the camp Cannon Depots. Between December 12, 1941 and May 9, 1942 eleven thousands of Jews, from Belgrade, the Banat, Kosovo, Srem, were killed there. After the Jews and larger groups of Romanies, the occupying forces brought to the camp captured partisans and people from the fighting areas (Sutjeska, Kozara), followers of the National Liberation War, Greek and Albanian partisans, Italian soldiers after the capitulation of Italy, allied pilots. Ninety thousands of prisoners went through this camp out of which forty thousands were killed, mostly at Jajinci. The prisoners were tortured and killed in the camp itself (in the Hungarian and Fishermen pavilions) and a great number were sent to forced labour. The camp was passed on to the authorities of the ICS in 1944, and in July 1944 it ceased to exist. It was severely damaged during allied bombing in April 1944. Today, apart from the tower there still exist some pavilions: Turkish, Italian, Hungarian, Czech and Nikola Spasić’s Endowment Pavilion. From the historic point of view, the Old Fair Grounds is a memorial of the suffering of Serbs, Jews and Romanies in World War II, while from the architectural and town-planning standpoint it is one of the best spatial solutions in Belgrade from the inter-war period. From the economic viewpoint it confirms the level of development of the economic potentials of the capital between 1937 and 1941. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Први Београдски сајам отворен је 1937. године на левој обали Саве, поред земунског, тада ланчаног моста. Имао је 14.000 m² изложбеног простора. До 1941. године на Сајму су приређиване редовне пролећне и јесење изложбе и изложбе специјалног карактера. За време Другог светског рата сви изложбени павиљони били су претворени у злогласни концентрациони логор у који су депортовани Јевреји, а затим и други наши грађани, нарочито сељаци са ослобођене територије и присталице НОП-а. Старо сајмиште представља најмасовније мучилиште у Београду током Другог светског рата. Основао га је ГЕСТАПО 8. децембра 1941. године под називом „Judenlager“. После ликвидације Јевреја имао је називе: „Partizanen lager“, „Dugal 172“, „Скупни логор Сајмиште“. За смештај логора употребљени су објекти бившег Сајма. Припрему просторија за логор обавила је група Јевреја доведена из логора „Топовске шупе“. У периоду од 12. децембра 1941. до 9. маја 1942. године овде је ликвидирано око 11000 Јевреја из Београда, Срема, Баната, Косова. После Јевреја и веће групе Рома, окупатори су у логор доводили заробљене партизане и народ са бојишта (Сутјеска, Козара), симпатизере НОБ, грчке и албанске партизане, италијанске војнике после капитулације Италије, савезничке авијатичаре. Кроз овај логор прошло је око 90000 затвореника, од којих је убијено, већим делом у Јајинцима, близу 40000. Затвореници су мучени и убијани и у самом логору (мађарски и рибарски павиљон), а велики број је одведен на принудни рад. Логор је маја 1944. године предат властима НДХ, а јула 1944. године престао је да постоји. Савезничким бомбардовањем априла 1944. године логор је тешко оштећен и страдао. Данас, осим куле постоје павиљони: турски, италијански, чехословачки, мађарски и павиљон Задужбине Николе Спасић. С историјског становишта представља место страдања Срба, Јевреја и Рома током Другог светског рата, с архитектонско-урбанистичког, реч је о једном од најквалитетније решених простора града Београда у периоду између два светска рата, а са привредног становишта говори о степену развоја економских потенцијала престонице од 1937. до 1941. године. |
| |
Службени лист града Београда бр. 16/87
|
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
