|
| |
| |
СТРАНЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ У ПАРКУ ПОСМАТРАЈУ ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ВЛАДЕТЕ ЂОРЂЕВИЋА 1961. (ИЗВОР: ТАНЈУГ)
|
| |
ПРВОНАГРАЂЕНО РЕШЕЊЕ-НАЦРТ ПАРКА АРХИТЕКТЕ МИЛАНА ПАЛИШАШКОГ 1965. (ПРИВАТНА АРХИВА М. ПАЛИШАШКОГ)
|
| |
МАКЕТА ПРВОНАГРАЂЕНОГ ПРОЈЕКТА АРХИТЕКТЕ МИЛАНА ПАЛИШАШКОГ 1965. (ПРИВАТНА АРХИВА М. ПАЛИШАШКОГ)
|
| |
ПЛОЧА ДРЖАВНИКА ИСПОД ПЛАТАНА
|
| |
ИЗГЛЕД ПАРКА ПРИЈАТЕЉСТВА СА АЛЕЈОМ МИРА, 2010.
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ПАРК ПРИЈАТЕЉСТВА СА ЗАСАЂЕНИМ ПЛАТАНИМА 1961. (ИЗВОР: ТАНЈУГ)
|
|
| |
| |
Significant place
Park of Friendship,
Between Nikola Tesla Blvd. and the Danube riverfront promenade
Знаменито место
Парк пријатељства у Новом Београду ,
Између Булевара Николе Тесле и шетне стазе на обалоутврди Дунава |
|
|
|
|
|
| The Park of Friendship occupies a triangular area surrounded by landmark buildings of Novi Beograd: the Federal Executive Council building, the Museum of Contemporary Art and the building of the Central Committee of the Communist Party of Yugoslavia (today Ušće Palace). The initiative to establish a park of friendship as a symbolic memorial place came from the Reforestation Youth Organization in 1961 in honour of the First Conference of Non-Aligned Heads of State or Government held in Belgrade. The memorial park was to symbolize the struggle for peace and equality of all nations in the world. The distinctiveness of its location is the proximity of the Federal Executive Council building which was inaugurated on the occasion of the First Non-Aligned Summit. Being directly tied to one another through association with major events in the post-war history of Belgrade and Yugoslavia, the governmental building and the park form one urban entity both symbolically and physically. The official inauguration date was 7 September 1961, when J. B. Tito planted a plane tree. The final layout of the park area was designed by the architect Milan Pališaški, whose submission “Potez” won a Yugoslavia-wide competition launched in 1965. The design based on a simple geometric pattern omitted the initially envisaged ideological, political and symbolic context. The tall vegetation of the park comprises autochthonous plant species typical of riverine areas and planted species. The Park of Friendship is the only public park in Novi Beograd and the only Belgrade park along the riverfront. Its stock of one hundred and eighty plane trees makes it an open-air “peace museum”. It is unique in the country and stands as a testimony to its peace effort since the First Non-Aligned Summit. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Парк пријатељства се налази у делу Новог Београда, на троугаоном простору окруженом најзначајнијим новобеоградским грађевинама: зградама Савезног извршног већа, Музеја савремене уметности и Централног комитета КПЈ (данас Палата Ушће). Идеја за формирање простора меморијалног карактера и симболике потекла је од Младих горана 1961. године, који су у име одржавања Прве конференције несврстаних у Београду донели одлуку да се оснује спомен-парк као симбол борбе за мир и једнакост свих народа у свету. Специфичност позиције јесте непосредна близина палате Савезног извршног већа, чије је свечано отварање било поводом одржавања Прве конференције несврстаних. Како су и парк и палата директно повезани са важним догађајима из послератне историје Београда и Југославије, они су и физички и симболично јединствена урбана целина. За свечано отварање Парка сматра се Титова садња платана 7. септембра 1961. године, а последње велико сађење обављено је 1989. године приликом последњег Деветог самита несврстаних у Београду. Коначно решење парковског простора дао је архитекта Милан Палишашки у свом пројекту под називом „Потез” који је освојио прву награду на великом југословенском конкурсу 1965. године. Пројекат је заснован на једноставном геометризму без иницијалног идеолошко-политичког и симболичког контекста. Висока вегетација парка састоји се од аутохтоних врста биљака типичних за приобаље као и од сађених врста. Парк пријатељства је једини јавни парк формиран на територији Новог Београда и једини парк дуж речне обале. Чињеница да данас на уређеној површини парка постоји сто осамдесет стабала платана, претвара овај простор у својеврстан „музеј мира” на отвореном. Јединствен је у нашој земљи и потврда је мирнодопског залагања кроз новију историју почев од Прве конференције несврстаних па до данас. Као место које се везује за први самит несврстаних одржан у Београду и место које су посетили највиши државници света и засадили своје дрво „мира” сведочи о важним догађајима и личностима за југословенску и светску историју. |
| |
Службени гласник РС бр. 8/14 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
