|
| |
| |
ГЛАВНИ УЛАЗ
|
| |
ПРОЈЕКАТ ПРВОГ СПРАТА, ПРОЈЕКАТ 1955. (ПОРОДИЧНА ЗАОСТАВШТИНА АРХИТЕКТЕ ЈАНКОВИЋА)
|
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД НАКОН ИЗГРАДЊЕ 1961.
|
| |
СВЕЧАНО СТЕПЕНИШТЕ И ХОЛ ПРВОГ СПРАТА
|
| |
САЛА „ЈУГОСЛАВИЈА“
| |
 |
| |
| |
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 2007.
|
|
| |
| |
Cultural monument
Federal Executive Council Building,
8 Mihaila Pupina Blvd.
Novi Beograd
Споменик културе
Палата Савезног извршног већа у Новом Београду,
Булевар Михаила Пупина 8 |
|
|
|
|
|
| The Federal Executive Council building is one of the most representative achievements of post-war Belgrade and Yugoslav architecture. In the fifty years since its inauguration on the occasion of the first Non-Aligned Summit conference that was held in Belgrade in 1961, it has served as a venue for important political events. Its construction, which began to the 1947 competition-winning design by Vladimir Potočnjak, Anton Ulrih, Zlatko Nojman and Dragica Perak and was completed in 1955–61 according to the design by Mihailo Janković and the “Stadion” studio, marked the triumph of modernism in Yugoslav architecture. The original design, according to which a reinforced concrete structure was partially built, envisaged a monumental free-standing edifice on an H-shaped plan. Its dominant feature was a combination of a floor-plan in the fashion of Corbusier and a monumental general appearance characteristic of the Soviet architecture of socialist realism. The design by Janković and his team made significant changes both to the interior layout and the exterior appearance. The new design made use of the existing elements of the main body of the building to upgrade the initial idea and achieve an impression of modern monumentality. The exclusive programme of the interior includes numerous works of visual and applied arts that form its integral part and practically constitute a gallery of 20th-century Yugoslav art. The interior decoration and furnishing, overseen by a specially appointed art committee, was to express the power, grandeur, stability and unity of the new Yugoslavia. The interior design of the centrally positioned salons dedicated to each of the federal republics of the former SFRY was based on the concept of highlighting traditional motifs specific to each. The entrance hall and the Yugoslav Salon are the largest and the most representative areas. The architecture of the building strongly marked the period of creating what now is the recognizable cityscape of Novi Beograd, becoming one of the main landmarks of Novi Beograd and its stable urban hierarchy. Its aesthetic and visual qualities are enhanced by its surroundings being designed as a park, with wide access routes, parking lot, garages and a fountain, and by its siting which provides an unobstructed view of the building.
|
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Палата Савезног извршног већа једно је од најрепрезентативнијих остварења послератне архитектуре Београда и Југославије. Свечано је отворена 1961. године поводом одржавања Прве конференције несврстаних земаља у Београду и током своје педесетогодишње историје била је место одржавања важних политичких догађаја. Започета по првонаграђеном пројекту архитекте Владимира Поточњака, Антона Урлиха, Златка Нојмана и Драгице Перак из 1947, а реализована према решењу Михаила Јанковића и пројектног бироа „Стадион” у периоду од 1955. до 1961, означила је победу модернистичког схватања у југословенској архитектури. Првобитним пројектом архитекте Поточњака, према којем је делимично изграђена армиранобетонска конструкција, предвиђена је изградња монументалне слободностојеће грађевине са основом у облику слова Н. Овим пројектом доминирао је спој корбизијанског решења основе и монументалног општег изгледа, карактеристичног за совјетску архитектуру социјалистичког реализма. Пројекат архитекте Јанковића и његовог тима унео је значајне измене у унутрашњој организацији и у спољашњем обликовању грађевине. Ослањајући се на постојеће елементе главног корпуса објекта, новим пројектом извршена је модернизација предлошка, чиме је постигнут утисак савремене монументалности. Јединствен програм ентеријера, са многобројним делима ликовне и примењене уметности, која чине интегрални део здања, даје Палати карактер својеврсне галерије југословенске уметности 20. века. Уређење ентеријера о чему је бригу водила специјална уметничка комисија, једнако као и спољашњост, требало је да изрази моћ, величину, стабилност и јединство нове Југославије. Уређење салона посвећених свакој од савезних република бивше СФРЈ, смештених у централном делу палате, засновано је на подцртавању традиционалних мотива сваке федеративне јединице државе. Свечани улазни хол и југословенски салон представљају највеће и уједно најрепрезентативније просторије. Својим архитектонским вредностима Палата је обележила период стварања данас препознатљиве слике Новог Београда и Београда у целини. Један је од главних репера Новог Београда и његове чврсте урбане хијерархије. Естетске и визуелене вредности грађевине истакнуте су и посебним парковским решењем околине са прилазима, паркиралиштем, гаражама и фонтаном, као и општим положајем објекта који омогућује његово несметано сагледавање. |
| |
Службени гласник РС бр. 72/13 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
