|
| |
| |
УЛАЗ У СРЕДИШЊИ ДЕО ХАНГАРА
|
| |
ИЗГЛЕД ИСТОЧНЕ ФАСАДЕ
|
| |
ИЗГЛЕД СЕВЕРНЕ ФАСАДЕ
|
| |
ПРЕСЕК
|
| |
ИЗГЛЕД ГЛАВНЕ ФАСАДЕ, 2008.
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 2008.
|
|
| |
| |
Cultural monument
Hangar of the Old Belgrade Airport,
88, Omladinskih brigada
Novi Beograd
Споменик културе
Хангар Старог аеродрома у Новом Београду,
Омладинских бригада 88
|
|
|
|
|
|
| The hangar of the old airport built in 1929 is the only surviving structure of the former Belgrade Airport. The airport complex was developed on the site known as Dojno Polje on vacant land in the vicinity of Bežanijska Kosa. Construction ran in two phases from 1926 to 1932. The first phase saw the completion of a few barracks with associated military facilities, six large concrete hangars as well as the assembly of one larger and a few smaller metal-frame hangars obtained as war reparations from Germany. In the second phase, which began in 1929 and was completed in 1931/2, the complex received two grass runways, a modern airport terminal, an officers’ club, the technical part of the airbase with a workshop for aircraft maintenance, repair and overhaul, and a large central storehouse of the Air Force. Of all the airport facilities, the only that has survived is the concrete hangar with service annexes. It was built to a design and under supervision of Milutin Milanković, an engineer, scientist and member of the Serbian Academy of Sciences. The hangar-workshop consists of the assembly hangar as its central part and two side annexes, which constitute one architectural and functional whole. Milanković’s use of concrete channel units for one part of the roof system was a significant structural innovation at the time and its first application in the country. The hangar of the old airport in Novi Beograd is the only surviving of all hangars built to Milanković’s engineering designs. In terms of type and engineering techniques applied it is one of the few surviving structures of the kind in the world. It stands as the only physical evidence of the existence of the first airport complex in Belgrade and is of particular relevance to the historical study of national aviation. As one of the few surviving structures of the type in the world it is an important testimony to the technical heritage of Belgrade and Serbia and the engineering skills of domestic designers and builders. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Хангар Старог аеродрома, изграђен 1929. године, једини је сачувани објекат некадашњег аеродрома „Београд“. Аеродромски комплекс је формиран на празном простору код Бежанијске косе, на месту познатом под именом Дојно поље. Изградња аеродрома трајала је од 1926. до 1932. године и одвијала се у две фазе. У првој фази подигнуто је неколико касарни и пратећих војних објеката, као и шест великих бетонских хангара. Истовремено, постављени су још и један већи и неколико мањих монтажних хангара металне конструкције, који су на име ратних репарација набављени у Немачкој. У другој етапи изградње, која је започета 1929. године, а завршена током 1931. и 1932. године, летилиште је проширено са две травнате полетно-слетне стазе, израђена је модерна пристранишна зграда за ваздушни саобраћај и официрски дом, затим технички део војне базе са хангаром-радионицом за поправку и ремонт авиона и велико централно складиште војног ваздухопловства. Од некадашњег аеродромског комплекса данас је сачуван само хангар бетонске конструкције са радионичким анексима. Реализован је према решењу и под надзором инжењера, научника и академика Милутина Миланковића. Објекат хангара-радионице састоји се од централног дела – хангара за монтажу и два бочна анекса, који су уклопљени у јединствену архитектонско-функционалну целину. У делу крова хангара Миланковић је применио такозвану бетонску корубу, која је у време грађења представљала значајну конструктивну иновацију, тада први пут изведену у нашој земљи. Од свих хангара који су изведени према Миланковићевим инжењерским решењима, до данас је остао сачуван само хангар на Старом аеродрому у Новом Београду. По свом типу и примењеним инжењерским техникама, представља један од малог броја сачуваних објеката тог типа у свету. Данас је сведочанство постојања првог аеродромског комплекса у Београду и поседује посебан значај за сагледавање историје националног ваздухопловства. Такође, као један од ретко сачуваних објеката овог типа конструкције у свету, представља важно сведочанство техничке баштине Београда и Србије и градитељских вештина домаћих пројектаната и извођача.
|
| |
Службени гласник РС бр. 72/13
|
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
