|
| |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
| |
ПОДУЖНИ ПРЕСЕК И ДЕТАЉИ, 1924.
|
| |
АКСОНОМЕТРИЈСКИ ПРИКАЗ
|
| |
ПРЕСЕК И ОСНОВА
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
|
| |
| |
Cultural monument of great value
Pavlovac Monastery,
Koraćica
Споменик културе од великог значаја
Манастир Павловац,
Кораћица |
|
|
|
|
|
The monastery complex on the slopes of Kosmaj dates from the first quarter of the fifteenth century, when this region was part of the Serbian state under the rule of despot Stefan Lazarević. Beside the church, dedicated to St. Nicholas, the complex also keeps the ruins of other three buildings of secular function from the same period. The founder of the monastery is not known, although it is assumed that it could have been the despot himself.
By its architectural features, the church belongs to the group of monasteries of the Moravska school, with visible intermingling of vernacular and littoral architecture. The base is a reduced three-conched floor plan with pentagonal choir and triangular altar apses and a narthex on west side. The transition from the square base of the space under the dome and the cylindrical base of the tambour with the dome is realized through pendent posts. One of the specific features of the church is the complex solution of the base for the octagonal tambour and the three different types of small columns at its corners. The church was built in broken and half-trimmed stone, without brick. Beside the window in the altar apse and tambour, designed in the usual way, a characteristic detail are round widows with rosettes on the side façades and choir niches. In interior of the church has fresco decoration. The altar apse contains a stone sacred table that has been repaired.
The Pavlovac monastery is one of the oldest monuments of Serbian mediaeval culture in greater Belgrade. The preserved monastery quarters are a rare example of secular, residential architecture in mediaeval Serbia.
|
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
Манастирски комплекс на падинама Космаја потиче из прве четвртине XV века, када се овај простор налазио у оквирима српске државе под влашћу деспота Стефана Лазаревића. Поред цркве, посвећене светом Николи, у оквиру комплекса сачуване су рушевине још три објекта профане намене из истог времена. Ктитор манастира данас није познат, иако се претпоставља да би то могао бити сам деспот. По својим архитектонским карактеристикама црква припада групи споменика моравске школе на којима је приметно преплитање локалног градитељског искуства и утицаја приморске архитектуре. Основа је решена у облику сажетог триконхоса с петостраним певничком и тространом олтарском апсидом и припратом на западној страни. Прелаз између квадратне основе поткуполног простора и цилиндричног постоља тамбура с куполом остварен је преко пандантифа. Сложено решење постоља за осмострани тамбур као и три различита типа колонета на његовим угловима представљају једну од особености цркве. Зидање је остварено употребом ломљеног и полупритесаног камена, без употребе опеке. Поред прозора олтарске апсиде и тамбура, решених на уобичајени начин, карактеристичан детаљ представљају кружни прозори са розетама на бочним фасадама и певницама. Унутрашњост цркве била је живописана. У олтарској апсиди налазила се камена часна трпеза која је данас обновљена. Манастир Павловац један је од најстаријих споменика српске средњовековне културе на подручју града Београда. Сачувани манастирски конак представља редак пример профане, стамбене архитектуре средњовековне Србије.
|
| |
Службени гласник СРС бр. 28/83 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
