| The church of Sts Peter and Paul with sobrašicas, structures for communal or family use that used to be built in churchyards, is a testament to the development of church architecture in the greater Belgrade area during the first reign of Prince Miloš Obrenović. It was built in 1841 through the effort of a local merchant, Pavle Badžak. It is a single-nave, barrel-vaulted cubic building on an oblong plan. The semicircular eastern apse is equal in height with, and only slightly narrower than, the nave. Two rectangular choirs form a cruciform shape on the outside. The stone façades are enlivened with low-relief decoration. Special attention was paid to the decoration of the western doorway, repeated on a smaller scale in the northern portal. The icons in the late post-Byzantine style were painted in the 1840s by a workshop close to Jovan Stergijević, popularly known as Janja Moler (‘the Painter’). The interior was adorned with frescoes in 1963/4. The church with its original iconostasis is an authentic combination of the painting and architecture of the first half of the 19th century, when the emulation of medieval models in religious art and architecture formed part of a general trend towards preserving national identity.
The churchyard contains two sobrašicas erected in the late 19th-century by the Knežević and Vesić families respectively, to serve for storage and for preparing meals on the occasion of great church holidays. They have the form of single-room timber-framed houses coated with mud-based daub. Those at Jagnjilo, the only such surviving in the Belgrade area, speak of the social, cultural and financial status of their owners and the rural community at large.
|
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Црква Св. апостола Петра и Павла у Јагњилу са собрашицама сведочи о развоју црквене архитектуре на широј територији града Београда, карактеристичне за период прве владавине кнеза Милоша Обреновића. Саграђена је 1841. године трудом и залагањем угледног јагњилског трговца Павла Баџака. Црква је конципирана као једнобродна кубична грађевина правоугаоне основе засведена полуобличастим сводом. Споља и изнутра полукружна олтарска апсида досеже висину брода, а ширином је незнатно ужа од њега. Правоугаони певнички простори споља образују изглед слободног крста. Камени зидови фасада оживљени су декорацијом изведеном у плитком рељефу. Посебна пажња поклоњена је украшавању западног улаза, што се у сведеном облику понавља на северним вратима. Иконе на иконостасу изведене у позно зографском маниру, настале четрдесетих година деветнаестог века, представљају рад сликарске радионице блиске Јовану Стергијевићу, познатијем као Јања Молер. Унутрашњи зидови цркве у целини су живописани током 1963-1964. године. Црква, заједно са очуваним иконостасом, представља својеврстну аутентичну ликовно-архитектонску целину из прве половине девентаестог века, када су грађење и осликавање цркава по средњовековним узорима били у склопу општих тежњи за очувањем националног идентитета.
У оквиру порте налазе се очуване две собрашице, подигнуте крајем деветнаестог века, које су припадале породицама Кнежевић и Весић. Служиле су онима који долазе у цркву, за смештај ствари, као и за припремање хране за време великих празника. Имају форму једноделне куће, зидане у бондручној конструкцији и облепљене блатним малтером. Собрашице у порти јагњилске цркве, једине су сачуване грађевине овог типа на београдском подручју и сведоче о развијеном социјалном, културном и материјалном статусу како њихових власника, тако и сеоске заједнице у целини.
|
| |
Службени гласник РС бр. 29/10 |
|
|
