| The archeological site Agino brdo is situated on the high plateau on the right bank of the Danube, close to the edge of Grocka. The domineering position of this plateau, characteristic of Neolithic settlements, as well as the rich archeological material scattered over it, prove previous existence of a large Neolithic layer. Fragments of the Neolithic ceramics, plastic, house mortar, as well as fragments of La Tène and Roman ceramics could be found in this entire area. Owing to all this material one can presume the existence of a large settlement from the Vinča culture group. This settlement was subsequently disrupted by later digging of Roman and Slavic graves, found in the upper layers. There is also a necropolis from the time of the migration of nations. This large prehistoric settlement is related, according to the found material, to the Neolithic settlements Belo brdo in Vinča, Čaršija in Ripanj, Mali drum in Popović and Usek at Banjica, and represents a complex archeological site important for the study of the Neolithic period along the Danube. The importance of this site is evident in the fact that one can follow the continuity of human settlements from the Neolithic period through the later Iron Age, Roman period, the period of the migration of nations to the time of permanent settlement of the Slavs. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Археолошки локалитет Агино брдо простире се на високој заравни на обали Дунава при изласку из Гроцке. Доминантан положај ове заравни, карактеристичан за неолитска насеља, као и богат археолошки материјал расут дуж читавог локалитета, говоре о остацима моћног неолитског слоја. На површини простора наилази се на фрагменте неолитске керамике, пластике и кућног лепа, као и на фрагменте латенске и римске керамике. Изучавањем материјала констатовано је велико насеље винчанске културне групе. Насеље је касније поремећено накнадним укопавањем римских и словенских гробова, откривених у горњим слојевима. Поред тога, констатована је и некропола из времена сеобе народа. Ово велико праисторијско насеље, на основу пронађеног материјала, везује се за неолитска насеља Бело брдо у Винчи, Чаршија у Рипњу, Мали друм у Поповићу и Усек на Бањици, представљајући комплексно археолошко налазиште, значајно за проучавање неолита у Подунављу. Значај налазишта огледа се и у томе што на њему може да се прати континуитет од неолита, преко старијег гвозденог доба, римског периода, сеобе народа, све до сталног настањења Словена. |
| |
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 391/4
од 26.5.1964. |
|
|
