Зграда је подигнута 1908. године по пројекту архитекте Бранка Таназевића као двоспратна грађевина. Трећи спрат је дозидан 1925. године по пројекту истог архитекте. Обликована је у српско-византијском стилу. Специјално пројектована и грађена за телефонску централу прва је зграда ове намене у Србији. Осим тога, представља посебно стилско и ауторско остварење у београдској архитектури, а архитекту Бранка Таназевића представља као једног од главних поборника и носиоца покрета за обнову српског стила. Зграда спада међу прве примере у српској архитектури на којима је прихваћен српско-византијски стил, а орнаментика моравске школе добила савременији третман. Пројектом за зграду Старе телефонске централе архитекта Таназевић остварио је складан спој сецесијског третмана фасада, оличеног у асиметричности решења и карактеристичном завршетку у виду ребрасте куполе, са богатом полихомијом керамопластичке декорације српско-византијског порекла.
Службени гласник СРС бр. 14/79
