Зграда Соколског дома „Матица“ је саграђена у периоду од 1929. до 1935. године према пројекту архитекте Момира Коруновића, великог поборника соколског покрета. Завршне радове водили су архитекта Матић и инжењер Ристић, док је аутор главног портала био Никола Краснов. Према првобитном пројекту објекат је замишљен као величанствени храм соколства и требало је да буде најлепши украс Врачара и целог Београда. Највећи донатор био је Краљ Александар Карађорђевић, те је на краљевској комеморацији 1934. године Соколско друштво решило да Дом „Матица“ прекрсти у Соколски дом краља Александра I. У односу на првобитну замисао током градње је дошло до већих измена. Првобитно планирана богата скулпторална декорација је изостала. Присутна је наглашена симетрија и у вези са њом академска строгост грађевине, али је организацијом маса и реминисценцијама на традиционалне елементе средњовековног сакралног неимарства, аутор успео да очува романтичарски карактер изгледа грађевине. Око објекта је подигнут комплекс спортских терена и он је више деценија био централни спортски објекат у Београду. У Великој дворани Живорад Настасијевић је 1941. године, на површини од 43 m² , насликао у фреско-техници композицију „За част отаџбине“. На њој је приказан један од најпознатијих догађаја из националне историје – прелазак српске војске преко Албаније. После Другог светског рата фреска је прекречена, али су чишћење и рестаурација извршени 1970-1971. године. Зграда Соколског дома „Матица“ је објекат значајне архитектонске и културно-историјске вредности. Представља најзначајније Коруновићево остварење јавне намене у његовом опусу везаном за Београд.
Службени гласник РС бр. 30/07
