Зграда Социјалног осигурања, на углу улица Немањине и Светозара Марковића, подигнута је у периоду од 1959. до 1962. године према пројекту архитекте Алексеја Бркића. Иако се по волумену не издваја из низа зграда у Немањиној улици, постала је визуелни акценат њеног горњег потеза. Основе објекта су чисте и једноставне, а карактер састава функционалних делова зграде условио је просторну организацију. Посебно се истиче фасадна композиција склопљена геометријским оруђем што се огледа у кубичној перфекцији волумена, затим у конструкцији и графизму црног металног растера у који су уклопљени прозори и подеони, полихромни парапети. Над повученим, транспарентним приземљем, наглашеним слободним стубовима изведеним у вештачком камену, доминира затворени кубус канцеларијског тракта. Основни цртеж фасаде извучен је пластичним, јаким металним растером који чини оквир прозора и парапета. Зидана парапетна поља обложена су керамиком, а форма њиховог орнамента је геометријска и крајње једноставна. Посебну вредност тих орнамената чини њихово правилно понављање. Зграда Социјалног осигурања, као највредније дело у архитектонском опусу Алексеја Бркића, чија су дела међу првима јасно одредила нову етапу београдског градитељства, заузима истакнуто место у историји српске савремене архитектуре. Осликава најзначајније елементе његовог архитектонског стваралаштва, исказане у контрастним спојевима различитих волумена, материјала, као и у употреби боје и орнамента у процесу грађења строго функционалних зграда. Једино је дело у српској послератној архитектури на коме је полихромија дошла до пуног изражаја, а управо из орнаментисаних парапета проистиче највећи број својстава и специфичности грађевине.
Службени гласник РС бр. 37/13
