Зграда Народног позоришта саграђена је на инцијативу кнеза Михаила Обреновића, према пројекту архитекте Александра Бугарског. Године 1868. постављен је темељ новој позоришној згради. Ова грађевина у духу академизма, грађена је по угледу на општи тип позоришних објеката који се у то доба подижу у Европи, посебно на Миланску скалу. На подужној осовини налазили су се улаз, вестибил, дворана са седиштима и бина, лево и десно од главне осовине симетрично су постављене пратеће просторије. Нарочиту пажњу архитекта Бугарски је обратио обликовању фасаде оријентисане према тргу. Средишњи ризалит главне фасаде завршен је троугаоним тимпаноном у зони крова, док је хоризонтална подела остварена истакнутим подеоним венцима. У приземљу се истицао трем, изнад кога је, у висини првог спрата, била тераса са декоративно решеном оградом. Прве измене и преправке објекта вршене су још 1885. и 1903. године. Пројектом архитекте Јосифа Букавца у периоду 1911-1922. године измењена је класицистичка концепција Александра Бугарског. Ново решење са масивним бочним пилонима који фланкирају улаз и са богатом пластичном декорацијом дало је сецесијски изглед целини. Током бомбардовања Београда у Другом светском рату зграда Народног позоришта је била знатно оштећена, па су током 1941. и 1942. године извршене поправке које су у великој мери поједноставиле спољну и унутрашњу декорацију. Тек обимном и темељном реконструкцијом, извршеном између 1986. и 1989. године, у архитектонском погледу је враћено стање и изглед позоришта из 1922. године, с тим да је додато средишње кубе и два мања бочна изнад улазног дела. Обновљен је ентеријер и дограђен задњи део зграде према улици Браће Југовића, по плановима архитеката Слободана Дрињаковића и Љубомира Здравковића.
Службени гласник СРС бр. 28/83
