Зграда Народне скупштине грађена је између 1907. и 1936. године, према пројекту архитекте Јована Илкића и под надзором и разрадом пројекта његовог сина, архитекте Павла Илкића. Изградња скупштинског здања планирана је још почетком деведесетих година XIX века, када је архитекта Константин А. Јовановић урадио пројекат монументалног здања за потребе једнодомног парламента. Почетком XX века, након доношења новог Устава, Краљевина Србија је добила дводомни парламент, па постојећи Јовановићев пројекат више није био прикладан. На конкурсу расписаном 1902. године за израду новог пројекта прву награду добио је архитекта Јован Илкић, који се у свом предлогу знатно ослонио на напуштени Јовановићев нацрт. Изградња је почела 1907. године, али је прекинута 1914. године због избијања Првог светског рата. Зграда је завршена тек 1936. године, након Илкићеве смрти, под надзором његовог сина, архитекте Павла Илкића, који је унео извесне измене у пројекат. Зграда је обликована изразито монументално, у духу академизма, као слободностојећа палата, са разуђеном основом. У стилском погледу, на њој су дошли до изражаја декоративно-архитектонски елементи изведени у духу италијанске ренесансе. Централни део зграде Народне скупштине наглашен је прилазним рампама, монументалним степеништем и улазним портиком са класицистичким троугаоним тимпанонима које носе четири коринтска стуба, као и са четири мање декоративне куполе, између којих се уздиже велика централна купола. Пројекат ентеријера, у којем је остварено складно прожимање архитектуре, скулптуре и занатских радова, израдио је архитекта Никола Краснов. Скулптуре су дело најпознатијих југословенских вајара тога времена. Испред главног улаза 1939. године постављене су две велике декоративне скулптуралне групе у бронзи под називом „Играли се коњи врани“, рад вајара Томе Росандића.
Службени лист града Београда бр. 23/84
