Zgrada Kovnice novca je gradjena kao namenski objekat od 1927. do 1929. godine, prema projektu arhitekte Josifa Najmana. Nastala je na inicijativu Narodne banke Kraljevine SHS, kao jedna od prvih modernih industrijskih objekata u Beogradu, formirana i kasnije dogradjivana u vidu kompleksa. Danas je poznatija kao Zavod za izradu novčanica i kovanog novca. Glavna zgrada kompleksa je Pogonska zgrada, sa fasadama pokrivenim veštačkim kamenom i teranovom, ali i većim staklenim površinama karakterističnim za moderne industrijske objekte. Spratnost je stepenovana, od dva do četiri nivoa, a glavno obeležje daju dve kule uz severni trakt, od kojih je zapadna završena kubičnom kupolom. Kule su istaknute i posebnim rasporedom i oblikom prozorskih otvora. Na nekim delovima fasade pilastri, koji razdvajaju prozore, segmentno su ispušteni po nivoima i imaju obeležje arhitekture kubizma. Posle 1956. godine, zapadno od pogonske zgrade, dogradjena je jednospratna administrativna zgrada po projektu arhitekte Milutina Jovanovića. Stilski je uskladjena sa glavnim objektom i sa njim povezana hodnikom. Zgrada kovnice novca je objekat koji poseduje značajne arhitektonske i kulturno-istorijske vrednosti, kao najkompleksniji u opusu arhitekte Najmana i kao prva nacionalna kovnica novca i jedina ustanova te vrste u Kraljevini Jugoslaviji.
Službeni glasnik RS br. 30/07
