Zgrada Jakova Čelebonovića (Muzej primenjene umetnosti) reprezentativna je dvospratna zgrada podignuta izmedju 1927. i 1929. godine za poznatog beogradskog advokata Jakova Čelebonovića. Projekat zgrade su potpisali inženjer Mihailo Belić, koji je verovatno zaslužan za dispoziciju objekta, arhitekta Nikola Krasnov kao autor fasade i holandski arhitekta Neregar, koji je radio projekat enterijera. Zgrada je oblikovana po svim principima tada vladajuće akademske arhitekture. Fasade su rešene simetrično, što je naglašeno lodjama i balkonima i dekorativno obradjenim zabatima. Podeonim i krovnim vencem zgrada je stepenovana po visini. Fasade su bogato dekorativno obradjene. Reprezentativnosti spoljašnosti odgovarala je i izuzetna obrada enterijera. Od 1950. godine u zgradi se nalazi Muzej primenjene umetnosti. Značaj ovog spomenika kulture nalazi se pre svega u činjenici da su u kući živeli Jakov, Marko i Aleksa Čelebonović, koji su, svaki u svom domenu, ostavili dubok trag u kulturnoj istoriji Beograda, da se u njemu nalazi njihova izuzetna umetnička zbirka i, ne manje važno, da se već pola veka u njoj nalazi jedna tako značajna ustanova kao što je Muzej primenjene umetnosti, koji poseduje dela od neprocenjivog značaja za razvoj beogradske i srpske umetnosti. Od izuzetnog značaja je i samo zdanje koje svojom arhitekturom reprezentuje na najbolji mogući način nivo sredine u godinama izmedju dva svetska rata. I potpisnici projekta, medju kojima je najpoznatiji arhitekta Nikola Krasnov, imena su koja su obeležila beogradsku arhitekturu treće i četvrte decenije dvadesetog veka.
Službeni glasnik RS br. 59/01
