Dom sindikata je objekat značajnih arhitektonsko-urbanističkih vrednosti, koji je svojim položajem i volumenom trajno odredio obrise jednog od najznačajnijih gradskih trgova. Gradjen je u periodu od 1947. do 1955. godine po projektu arhitekte Branka Petričića, kao mesto održavanja značajnih skupova i dogadjaja političkog i kulturnog sadržaja. Izveden u duhu vladajućeg socrealizma sa primetnim uticajem kasnog modernizma, predstavlja reprezentativno delo u stvaralačkom opusu autora. Sastoji se od dva korpusa. Glavna, zalučena fasada nastavlja se s jedne strane na bočnu fasadu Palate Penzionog fonda, a s druge utapa u bočni korpus objekta u Dečanskoj ulici. Ispod glavnog, zalučenog dela objekta provučen je pasaž koji vodi u atrijumski prostor – Bezistan. Oblik unutrašnjeg prostora, hol, dvorane, kao i upotrebljeni materijali odražavaju standarde pedesetih godina prošlog veka, kada su se još uvek osećali tragovi monumentalizma, ali i novi duh slobodnog tretiranja prostora, po ugledu na savremenu zapadnoevropsku arhitekturu. Velika i mala dvorana Doma sindikata bile su zamišljene kao prostor u kom se održavaju razni kulturni skupovi, politički dogadjaji, filmske projekcije i festivali, što je ostala njena trajna osobenost. Koncertne orgulje koje se nalaze u objektu, rad čuvene firme Walcker iz 1958. godine, predstavljaju originalno umetničko-zanatsko delo velike vrednosti.
Službeni glasnik RS br. 33/13
