Војна болница је саграђена између 1904. и 1909. године по пројекту архитекте Данила Владисављевића. Решење комплекса, диспозиција појединих павиљона и њихова међусобна повезаност парковским површинама представљају за своје доба веома висок домет примењеног урбанистичко-архитектонског концепта. У поређењу са сличним установама у свету, Војна болница на Врачару припада тада најмодернијем типу. Функционалност унутрашњег простора максимално је задовољила највише захтеве санитетске службе са почетка прошлог века, а ни до данас добро смишљена решења и усклађеност архитектуре са наменом нису у целини превазиђена. У доба настанка овај комплекс добијао је висока признања домаћих и страних стручњака и сматран је за најмодернију болницу на Балкану. Све зграде обликоване су стилски јединствено следећи методе романтизма. Нарочито се стилским карактеристикама истиче управна зграда болнице. Историјски значај овог комплекса, насталог у првој деценији XX века, вишеструк је. Пре свега, Војна болница репрезентује домете свога времена и друштва, њен значај се даље огледа у улози коју је Војна болница одиграла у балканским и Првом светском рату, а посебно као стручна медицинска установа кроз коју је прошло и у којој је деловало низ знаменитих лекара. Као медицински центар, не само војни, већ од значаја и за развој санитета Србије и Београда, Војна болница је оспособљавала најбоље кадрове, а као образовни центар она је била језгро из кога се развио Медицински факултет Београдског универзитета.
Службени лист града Београда бр. 16/87
