Vojna bolnica je sagradjena izmedju 1904. i 1909. godine po projektu arhitekte Danila Vladisavljevića. Rešenje kompleksa, dispozicija pojedinih paviljona i njihova medjusobna povezanost parkovskim površinama predstavljaju za svoje doba veoma visok domet primenjenog urbanističko-arhitektonskog koncepta. U poredjenju sa sličnim ustanovama u svetu, Vojna bolnica na Vračaru pripada tada najmodernijem tipu. Funkcionalnost unutrašnjeg prostora maksimalno je zadovoljila najviše zahteve sanitetske službe sa početka prošlog veka, a ni do danas dobro smišljena rešenja i uskladjenost arhitekture sa namenom nisu u celini prevazidjena. U doba nastanka ovaj kompleks dobijao je visoka priznanja domaćih i stranih stručnjaka i smatran je za najmoderniju bolnicu na Balkanu. Sve zgrade oblikovane su stilski jedinstveno sledeći metode romantizma. Naročito se stilskim karakteristikama ističe upravna zgrada bolnice. Istorijski značaj ovog kompleksa, nastalog u prvoj deceniji XX veka, višestruk je. Pre svega, Vojna bolnica reprezentuje domete svoga vremena i društva, njen značaj se dalje ogleda u ulozi koju je Vojna bolnica odigrala u balkanskim i Prvom svetskom ratu, a posebno kao stručna medicinska ustanova kroz koju je prošlo i u kojoj je delovalo niz znamenitih lekara. Kao medicinski centar, ne samo vojni, već od značaja i za razvoj saniteta Srbije i Beograda, Vojna bolnica je osposobljavala najbolje kadrove, a kao obrazovni centar ona je bila jezgro iz koga se razvio Medicinski fakultet Beogradskog univerziteta.
Službeni list grada Beograda br. 16/87
