Споменик великом српском просветитељу и књижевнику подигнут је 1914. године залагањем Српске књижевне задруге и Јована Скерлића. Идеја о подизању споменика датира од средине XIX века, а поново постаје актуелна 1911. године поводом прославе стогодишњице Доситејеве смрти. Првобитно, споменик је постављен на улазу у Калемегдански парк као пандан споменику Карађорђу, на крају главне калемегданске алеје, дуж које су биле постављене бисте многих знаменитих Срба. Приликом формирања Универзитетског парка, током треће деценије XX века, споменик је премештен у овај парк и постављен наспрам споменика Јосифу Панчићу. Бронзана фигура Доситеја Обрадовића, рад вајара Рудолфа Валдеца, приказује првог српског просветитеља као „хероја пера, који путује светом у потрази за знањем.“ Доситеј је представљен у покрету, са шеширом, књигама и штапом у руци, док су на доњем делу постамента исписане његове речи: „Идућ учи, у векове гледа!“ У оквиру Валдецовог стваралачког опуса скулптура Доситеја Обрадовића представља једно од најзначајнијих дела, а у нашој средини почетком XX века представљала је редак пример јавног споменика у виду целе фигуре.
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1030/1 од 20.12.1967.
