Урбанистичко обликовање подручја чију стожерну тачку представља зграда Доситејевог лицеја, саграђена средином 18. века, започето је након турског освајања Београда 1521. године.
Границе Београда су у то време биле одређене градским бедемима са једне и Дунавом и Савом са друге стране. Иако је у XVI и XVII веку претежно био настањен муслиманским становништвом и називан шехером, цела градска територија изван тврђаве називала се Варош и обухватала је све махале са чаршијама и базарима као и махале са стамбеним четвртима. Београд XVII века је варош оријенталног типа са спонтано формираном уличном мрежом која прати природну конфигурацију терена, са махалама развијеним око џамија и чаршијама повезаним у веће целине. Оријентални Београд ситуиран на Дунавској падини и данас је присутан у називима неких његових делова, као што су Дорћол, Јалије или Зерека. Периоди аустријске владавине доносили су и преображај Београда, као што је био онај између 1717. и 1739. године по регулационом плану Николе Доксата де Мореза. Како су ти периоди били краткотрајни и како су по одласку Аустријанаца Tурци рушили сведочанства туђе власти, барокни Београд је сачуван само као историјска чињеница. Простор око Доситејевог лицеја представља једно од малобројних сведочанстава постојања оријенталног Београда. Такав Београд се налазио у сплету кривудавих улица и ћорсокака, у приземним или спратним бондручним кућама покривеним ћерамидом, повученим дубоко у зеленило башти ограђених високим зидовима. Доксати, тремови, диванхане, ћошке, османлуци – карактерисали су тадашње грађевине. Изван приватности стамбених кућа налазили су се јавни простори чаршија, џамије, безистани, амами, сараји, тргови и чесме. После 1867. године, након предаје кључева Града кнезу Михаилу и одласка Турака, Дунавска падина је потпуно трансформисана према регулационом плану Емилијана Јосимовића. Оријентална варош је уступила место модерном европском граду са ортогоналном мрежом улица и приближно подједнаким блоковима и ивичном изградњом. Амбијент око Доситејевог лицеја, са зградама Велике школе, Доситејевог лицеја и Божићевом кућом, са Шеих-Мустафиним турбетом, неправилном Господар Јевремовом улицом и трасом Косачине улице, данас представља најстарију просторну целину Београда изван тврђаве у којој су сачувани првобитни регулациони правци, урбана матрица и грађевине посебне историјске, архитектонске и урбанистичке вредности. За неке од њих везано је настајање и деловање значајних установа из времена Првог српског устанка – Правитељствујушчи совјет, као прва устаничка влада, и Велика школа, прва виша просветна установа у Србији. Карађорђе, Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић живели су или деловали на овом простору.
Службени гласник СРС бр. 16/90
