Народни музеј, најзначајнија и најстарија музејска установа у Србији, основан је још 1844. и од тада је неколико пута мењао седиште: од Капетан-Мишиног здања, преко Конака кнегиње Љубице и Новог двора до зграде на Тргу Републике, у коју је смештен 1952. Данашња зграда Народног музеја саграђена је 1903. као палата Управе фондова, касније зграда Хипотекарне банке, према пројекту београдских архитеката Николе Несторовића и Андре Стевановића. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде Народне банке из 1889. Монументалност главне фасаде овог објекта остварена је симетричним академским решењем, којим доминира улазна партија са удвојеним стубовима и раскошним необарокним кубетом, као и полихромно обрађеним фасадним платнима с богатом декоративном пластиком неоренесансног порекла. Репрезентативност грађевине, осим спољашњом обрадом, истакнута је богатом украсном декорацијом у унутрашњости, коју су израдили познати уметници тог времена: Андреа Доменико, Фрања Владман и Бора Ковачевић. Прва доградња овог објекта завршена је 1930, када је зграда добила атријум и крило према улици Лазе Пачуа. Након адаптације зграде за смештање Музеја 1952, прва већа реконструкција изведена је између 1964. и 1966, према нацртима архитеката Александра Дерока, Петра Анагностија и Зорана Петровића, чиме су задовољене тадашње потребе и музеолошки стандарди институције.
Зграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја XIX и почетка XX века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић – Несторовић.
Службени гласник СРС бр. 14/79
