Подигнута је на прелазу ХVIII у XIX столеће. Има подрум, приземље и спрат. Обликована је у духу барока с елементима класицизма. Фасаде су јој симетрично компоноване са уједначеним ритмом прозора између лезена. Просторна композиција зграде одликује се једноставношћу и карактеристичним стрмим кровом. Зидана је опеком у блату. Конструкције су јој делом сводне, делом архитравне. Двотрактног је типа. Приземље је намењено трговини, а спрат становању. Припадала је чувеној породици Стефановић-Виловски. У њој је крајем прошлог века била смештена штампарија Јове Карамате, у којој су се штампала значајна књижевна дела националне културе. Једно време био је ту хотел „Европа“. Осим архитектонских одлика, које је стављају у ред најзначајнијих примерака грађанске архитектуре, зграда има амбијенталне и урбанистичке вредности, као угаони објекат који фиксира део регулације уличне мреже из XVIII века.
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 870/7 од 31.12.1963.
