Braća Bogdan, Dimitrije i Pavle Popović izgradili su 1937. godine kuću na Senjaku, nekadašnjem letnjem boravištu Beogradjana. Odluku da podignu kuću izvan grada Popovići su doneli u želji da za sebe obezbede mirno mesto za rad. Kuću je projektovao arhitekta Mihailo Radovanović po ugledu na letnjikovce s kraja XIX i početka XX veka. Kuća je smeštena u uglu prostranog imanja na njegovom najvišem delu, sa kog se pruža izvanredan pogled na Topčider i Banovo brdo. Kuća je skromnih dimenzija i nepretenciozne arhitekture i u celosti je podredjena želji da ne ugrožava prirodno okruženje u kojem se nalazi. Značaj gradjevine proističe iz činjenice da su u njoj živeli i stvarali ugledni Beogradjani: književni kritičar i estetičar Bogdan Popović (1863-1944), srpski poslanik i državnik Dimitrije Popović (1866-1940) i istoričar književnosti Pavle Popović (1868-1939), kao i da se u kući nalazi njihova bogata zaostavština. Čitav niz godina u kući je živeo i dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta Milan Predić (1881-1972), sinovac slikara Uroša Predića. Posle njegove smrti u kući je ostao veliki broj dokumenata, ličnih stvari i slika poznatog slikara.
Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda br. 1450/1 od 31.12.1973.
