Kuća arhitekte Jovana Ilkića u Beogradu sagradjena je 1896. godine, kao porodična kuća autora projekta, arhitekte Jovana Ilkića. Realizovana je kao slobodnostojeća reprezentativna gradska vila, namenjena porodičnom stanovanju, sa posebnim, bočnim, kolskim prolazom koji vodi u dvorište. Spratni deo objekta sastoji se iz prostorija namenjenih porodičnom stanovanju, dok su u suterenu smeštene pomoćne prostorije i sobe koje su bile u funkciji radnog, kancelarijskog prostora. Mansardni sprat, smešten u ugaonom rizalitu, namenjen je stambenoj funkciji. Posvećena je posebna pažnja obradi fasada. Sve četiri fasade su dekorativno obradjene, nijedna fasadna površina ne poseduje simetriju karakterističnu za akademizam. Prostorna dinamika je vertikalo akcentovana, na ugaonom delu objekta okrenutom ka ulici. Nad ugaonim rizalitom uzdiže se mansardni sprat, nadvišen metalnim krovom konkavnih površina i fino profilisanim okulusima. Ovaj deo objekta je dobio i poseban dekorativni akcenat. Bočni pilastri su snažno izbačeni i obogaćeni profilisanim vertikalnim konzolama sa floralnom dekoracijom, naglašavajući i ističući ivice mansardnog sprata. Izvorni oblik objekta je naknadno, tokom 1925. godine pretrpeo transformaciju dogradnjom aneksa u dvorišnom delu. Autor projekta dogradnje je sin Jovana Ilkića, arhitekta Pavle Ilkić. Aneks ima podrum i prizemlje i nadovezuje se na jugozapadnu fasadu kuće. Funkcionalna komunikacija prizemlja i dvorišnog dela ostvarena je zavojitim stepeništem sa balustradom, izvedenom u baroknom maniru. Osim što se u rasporedu i funkciji prostora novoizgradjeni objekat uklapa u kontekst starijeg dela i u stilskom pogledu je postignuta harmonizacija, tako da je ovaj deo kuće izveden u duhu akademizma svedenijih formi.
„Sl. glasnik RS“ br. 9/15
