Кућа архитекте Јована Илкића у Београду саграђена је 1896. године, као породична кућа аутора пројекта, архитекте Јована Илкића. Реализована је као слободностојећа репрезентативна градска вила, намењена породичном становању, са посебним, бочним, колским пролазом који води у двориште. Спратни део објекта састоји се из просторија намењених породичном становању, док су у сутерену смештене помоћне просторије и собе које су биле у функцији радног, канцеларијског простора. Мансардни спрат, смештен у угаоном ризалиту, намењен је стамбеној функцији. Посвећена је посебна пажња обради фасада. Све четири фасаде су декоративно обрађене, ниједна фасадна површина не поседује симетрију карактеристичну за академизам. Просторна динамика је вертикало акцентована, на угаоном делу објекта окренутом ка улици. Над угаоним ризалитом уздиже се мансардни спрат, надвишен металним кровом конкавних површина и фино профилисаним окулусима. Овај део објекта је добио и посебан декоративни акценат. Бочни пиластри су снажно избачени и обогаћени профилисаним вертикалним конзолама са флоралном декорацијом, наглашавајући и истичући ивице мансардног спрата. Изворни облик објекта је накнадно, током 1925. године претрпео трансформацију доградњом анекса у дворишном делу. Аутор пројекта доградње је син Јована Илкића, архитекта Павле Илкић. Анекс има подрум и приземље и надовезује се на југозападну фасаду куће. Функционалнa комуникација приземља и дворишног дела остварена је завојитим степеништем са балустрадом, изведеном у барокном маниру. Осим што се у распореду и функцији простора новоизграђени објекат уклапа у контекст старијег дела и у стилском погледу је постигнута хармонизација, тако да је овај део куће изведен у духу академизма сведенијих форми.
„Сл. гласник РС“ бр. 9/15
