Kopitareva gradina nastala je početkom XX veka, parcelisanjem Mitropolitove bašte i izgradnjom porodičnih prizemnih ili spratnih kuća. Imajući u vidu period u kom su nastajale, kuće su bile oblikovane u duhu secesijske ili akademske arhitekture. U najvećem broju njihovi autori su gradjevinski preduzimači, a neke od najznačajnijih delo su arhitekte Milana Antonovića.
Gradinom dominira centralno postavljen trg, što je bilo u skladu sa novim shvatanjem u oblikovanju gradova kada se sistem ortogonalno postavljenih ulica menja radijalnim, koji je primereniji zatvorenim gradskim četvrtima porodičnih kuća.
Iako je već posle Prvog svetskog rata započela transformacija zamenom porodičnih stambenih kuća zgradama, a posle Drugog i višespratnicama, Kopitareva gradina je sačuvala autentični karakter Beograda sa početka HH veka.
Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda br. 1091/3 od 27.12.1968.
