Копитарева градина настала је почетком XX века, парцелисањем Митрополитове баште и изградњом породичних приземних или спратних кућа. Имајући у виду период у ком су настајале, куће су биле обликоване у духу сецесијске или академске архитектуре. У највећем броју њихови аутори су грађевински предузимачи, а неке од најзначајнијих дело су архитекте Милана Антоновића.
Градином доминира централно постављен трг, што је било у складу са новим схватањем у обликовању градова када се систем ортогонално постављених улица мења радијалним, који је примеренији затвореним градским четвртима породичних кућа.
Иако је већ после Првог светског рата започела трансформација заменом породичних стамбених кућа зградама, а после Другог и вишеспратницама, Копитарева градина је сачувала аутентични карактер Београда са почетка ХХ века.
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1091/3 од 27.12.1968.
