Комплекс радничких станова

Комплекс радничких станова у Београду чини комплекс стамбених објеката од којих је први и најстарији саграђен 1909. године, по пројекту архитекте Јелисавете Начић. Комплекс је настао на иницијативу Београдске општине, ради што функционалнијег и рентабилнијег решавања стамбеног смештаја радника у доба интензивнијег развоја индустрије у Београду, с почетка 20. века. Првобитни комплекс радничких станова састојао се од три зграде, две мање на угловима улица Комнен Барјактара и Херцег Стјепана, и једне дугачке грађевине уз Радничку улицу, данас Ђуре Ђаковића. Објекти су обликовани скромним архитектонским средствима, па на фасади и не постоји друга декорација осим врло плитке пластике сецесијске провенијенције изнад и испод прозорских отвора. Монотонија дугачке зграде разбијена је рашчлањавањем по вертикали која је наглашена карактеристичним дрвеним забатом. Године 1924, уз већ постојеће радничке станове у Радничкој улици, по пројекту општинског техничара Балгача, општина је изградила нове објекте уз улице Херцег Стјепана, Сењанин Иве и Комнен Барјактара и тиме у потпуности затворила блок. Ови објекти, изграђени са истом идејом као и они старији, да буду јефтини и функционални, не истичу се посебно својом архитектуром. Комплекс радничких станова у Београду представља значајну културно-историјску вредност, као најстарији сачувани комплекс такве врсте у Београду и ауторско остварење Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији.

Службени гласник РС бр. 30/07