Као једна од првих модерних касарни у Србији, зграда је подигнута крајем XIX века према плановима архитекте Драгутина Ђорђевића у окружењу које су чиниле и друге војне грађевине. Обликована је у духу академизма као маркантни угаони објекат са три уличне фасаде. Пројектована је као двоспратна зграда са подрумом и сутереном, док је трећи спрат дозидан 1927. године, према пројекту архитекте Божидара Вукићевића. Главним, полихромно решеним прочељем доминира велики, лучно завршени портал и два симетрично постављена ризалита у облику четвртастих кула, чија се кубета издижу изнад кровне конструкције. Монументалном ефекту зграде доприносе и полукружни прозори спрата, решени као бифоре, профилисани подеони венци и пластични украс у облику хералдичких картуша са грбом Краљевине Србије. Романтичарски схваћена пластика фасаде са карактеристичним симболима, попут штита и оклопа, указује на војну намену објекта. Касарна VII пука представља једну од најрепрезентативнијих грађевина намењених војсци сачуваних до данас.
Службени лист града Београда бр. 26/92
