Историјско језгро Београда представља материјално сведочанство града дуго два миленијума. Остаци из античког и средњовековног периода својом бројношћу и квалитетом сведоче о дугом наслојавању овог подручја и тиме потврђују културно-историјске вредности просторне културно-историјскe целине. Основна својства овог подручја представљају урбани континуитет и очуваност уличне матрице и грађевинског фонда више од век и по што указује на њене неоспорне урбанистичке вредности. Важну карактеристику језгра чине правилни блокови са ивичном изградњом, унутарблоковско зеленило, озелењени простори некадашњих садова и парк, док су се традиционално трговачке улице, јавни простори и блокови намењени становању задржали у неизмењеном облику до данас. Прекретницу у урбаној историји Београда представља предлог регулације вароши у шанцу Емилијана Јосимовића, јер се њиме дају смернице за преображај Београда из оријенталне вароши у европски град. Трансформација из затвореног у отворени град извршена је укидањем шанца и постављањем система путева и паркова у некадашњу спољну фортификацију. Варош је поделио у 119 приближно једнаких блокова, а улице исправио и поставио ортогонално. Тада дефинисано историјско језгро Београда није се битно променило до данас што указује на урбанистичке вредности читавог простора. Промене су се односиле на тип и карактер изградње. Од доминантно породичних приземних или спратних кућа које су за себе градили богатији трговци или државни чиновници, целина је у складу са растом града и његовим осавремењавањем на основама грађевинских законика и планова града прерастала у простор колективно-стамбених вишеспратница. Градитељско наслеђе припадношћу различитим временима изградње, од 1867. године до данас, обележено је стилским карактеристикама које се везују за историјске стилове 19. а потом и 20. века: сецесију, ар деко, академизам, модернизам, социјалистички реализам и савремену архитектуру и на тај начин представљају галерију новије српске архитектуре изложене у јавном простору. С обзиром на то да је Историјско језгро Београда везано за значајне историјске догађаје и знамените личности престонице из области науке, књижевности, уметности, медицине, политике које су овде имале своје домове, као и да се у оквиру њега налазе значајне институције које су имале пресудан утицај на друштвени, културни и просветни развој Београда и Србије указују на друштвене вредности подручја. Вредности нематеријалне баштине препознате су у културним појавама дугог трајања, ритуалним и музичким праксама, културним и меморијалним комплексима, старим занатима и кафанама, као и појавама проистеклим из савремене историје попут места окупљања. Истовремено просторно културно-историјска целина има значај политичког, друштвеног и урбаног континуитета српске престонице и тиме неоспорне социолошке вредности.
„Сл. гласник РС“ бр. 08/17
