Зграда Доситејевог лицеја је саграђена средином XVIII века, највероватније у периоду од 1739. до 1789. године, што се историјски поклапа са поновним успостављањем турске власти у Београду после победе над Аустријанцима 1739. године. За смештај цивилне управе Tурци су у почетку користили затечене сопствене грађевинске објекте који нису били порушени. Изградњу цивилног Београда Турци су започели помоћу вакуфа, задужбина које су стварали појединци за опште, религиозне и хуманитарне циљеве. Једна од таквих најпознатијих задужбина после 1740. године био је вакуф Реис-ул-Кутаб-Хаџи Мустафе. У турским изворима из тог периода забележено је да је у том вакуфу, на раскршћу три улице, подигнута и једна велика зграда са баштом у којој је неко време становао и сам дефтердар.
Зграда има приземље и спрат са еркером према Вишњићевој улици. Објекат представља типичну оријенталну грађевину подељену на селамлук, део према улици намењен мушкарцима, и харемлук, део према башти у којем су боравиле жене. Репрезентативни простор представља централни хол са диванханом на спрату. Из тог централног простора улазило се у собе и оџаклије. Кров је типичан за оријенталну архитектуру, покривен ћерамидом са стрехом. Кућа је зидана у бондруку са испуном од опеке у кречном малтеру. Зграда при крају XVIII века постаје седиште француског конзулата. У пролеће 1809. године у ову зграду се уселила Велика школа. По наредби Совјета зграда је поправљена и, како наводи Лазар Арсенијевић Баталака у својој „Историји српског устанка“, „задржала је онај први, пређашњи крој спољашњи“. У приземљу су смештена три одељења основне школе док су на спрату три просторије уређене за Велику школу а друге две за професоре. Повећан број ђака у 1809. години условио је доградњу једне велике просторије. Ова дограђена просторија, оџаклија, уз бочну фасаду, сачувана је до данас. Велика школа ишколовала је у овој згради две генерације ђака, а свој рад завршила је 2. августа 1813. године.
Са пропашћу устанка нестале су и тек створене установе попут Велике школе. У Београд су се вратили Турци, а обе зграде Велике школе постале су својина претходних власника и остале у њиховом поседу све до четврте деценије XIX века. Зграда Доситејевог лицеја се потом помиње као власништво трговца Николе Кутуле и његових наследника. У згради која је после Другог светског рата у потпуности рестаурирана налази се Музеј Вука и Доситеја, основан 1949. године.
Службени гласник СРС бр. 14/79
