Дом штампе у Београду је подигнут 1958-61. године према пројекту архитекте Ратомира Богојевића и обликован у духу савремене архитектуре. У време грађења Дом штампе је представљао новину у области моделовања пословних објеката код нас. Слободно третирана основа омогућила је формирање функционалног унутрашњег склопа, у којем су смештени различити културни и пословни садржаји. Фасада је компонована у модуларном систему прозора, чија размера и ритам стварају јединствену полихромну фасаду. Ликовним квалитетима који су постигнути студијом пропорцијских односа овај објекат је снажно утицао на градитеље млађе генерације. Сматра се најзначајнијим остварењем у Богојевићевом стваралачком опусу, што добија додатно на значају имајући у виду кратак животни и радни век овог аутора. По свом урбанистичком положају и ликовној структурацији представља најзначајнији послератни допринос уобличењу Трга републике и заокружује ансамбл репрезентативних градских палата са којима чини визуелно и естетско јединство. У историографији српске послератне архитектуре Дом штампе је сврстан међу дела аутентичних архитектонских вредности, која ће снажно покренути токове архитектуре и прву афирмацију српске архитектуре у ширим размерама. Дело је значајних архитектонских и урбанистичких вредности, као и ауторско остварење. Као зграда грађена за смештај Културног центра Београда и Савеза новинара, који и даље имају своје просторије у објекту, дело је културно историјских вредности.
„Сл. гласник РС“ бр. 57/19
