Црква је подигнута 1870. године као једнобродна грађевина са полукружном апсидом на источној и припратом на западној страни. Изнад припрате диже се високи осмострани двоспратни звоник са кубичним постољем и бројним отворима. По својој архитектонској концепцији црква представља израз романтичарских схватања у српској архитектури седамдесетих година XX века, када су широм Србије подизане црквене грађевине у духу средњовековних традиција. Морфолошка и структурална анализа грађевине недвосмислено показује да је на овом споменику нашла израз симбиоза више стилских, конструктивних и функционалних елемената. Овде су присутни елементи српско-византијске архитектонске традиције, елементи барока, као и трагови класицистичких схватања. У цркви се налази значајан фонд покретних културних добара из XIX века: иконе, црквени инвентар и књиге.
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 739/2 од 15.08.1975.
