Црква Светог цара Константина и царице Јелене саграђена је у периоду од 1921. године до 1931. године, према пројекту архитекте Радивоја Предића у духу српско-византијске архитектуре. На месту данашње цркве налазила се старија црква из XIX века, тачније мања капела зидана од набоја. Извођење радова на цркви било је поверено Стевану Катинчићу, градитељу из Земуна. Конципирана је као тробродна базилика са истакнутим бочним правоугаоним певницама и олтарском апсидом, споља петостраном, а изнутра полукружном. Над централним делом наоса уздиже се витко кубе, док се у западном делу налази пространа припрата са два монументална звоника. Грађена је од опеке са полихромном обрадом фасада, профилацијом и декорацијом у духу моравске школе. На иконостасу, зиданом опеком и омалтерисаном, сачуване су четири иконе из 1837. године које су се налазиле у старој цркви. Судећи према положају фигура, облику ликова и лазурним нежним бојама ове иконе припадају кругу сликара Константина Данила, највероватније његовом ученику Јовану Поповићу. Црква Светог цара Константина и царице Јелене представља архитектонско-урбанистичку вредност као значајан пример обнове националног стила и један од невеликог броја сачуваних цркава на простору Баната, на ком се слободно ауторско тумачење српско-византијске градитељске традиције супротставило актуелним моделима европске барокне и класицистичке културе.
Службени гласник РС бр. 108/05
