Капела је саграђена око 1874-1875. године и посвећена светом великомученику Димитрију, патрону породице Петровић. Капелу је подигао Григорије Хариш, земунски трговац, а на основу завештања супруге Марије, рођене Петровић. Ствараоци Харишеве капеле су архитекта Светозар Ивачковић, пројектант, Јосиф Маркс, грађевинар, Павле Симић, сликар иконостаса и занатлије Јован Кистнер, дрворезбар и Самуел Колмајер, златар иконостаса. Капела је обликована у неовизантијском стилу, са основом у виду уписаног крста, са једним кубетом на осмостраном тамбуру. Иконостас је последњи рад Павла Симића, рађен 1874. године у стилу класицизма. Харишева капела представља значајно архитектонско-уметничко и меморијално сведочанство о Земуну и земунским породицама крајем прошлог века. Осим везаности за историју две познате грађанске породице Петровић-Хариш, капела је и значајно остварење Светозара Ивачковића, једног од истакнутих српских архитеката краја XIX и почетка XX века. Иконе сведоче о високом уметничком домету Павла Симића, сликара епохе српског класицизма.
Службени лист града Београда бр. 26/92
