Црква Покрова Пресвете Богородице у Београду подигнута је 1933. године. Пројекат претварања постојеће индустријске зграде у сакрални објекат поверен је архитекти Момиру Коруновићу. Извођач радова био је Антон Сара, кога су у то време сматрали најбољим мајстором на Балкану у области зидања храмова са кубетом. Црква је конципирaна као грађевина базиликалне основе са хором, бочним галеријама и четвороспратним звоником изнад припрате. Саграђена је у византијском духу, али носи и елементе романског стила, пре свега у архитектури звоника.
Правоугаони певнички простори, смештени уз полигоналну олтарску апсиду на истоку, посвећени су Св. Антонију и Св. Петки. Првобитни живопис и иконе на иконостасу израдио је 1947. године сликар Живорад Настасијевић, а живопис на олтарском зиду руски сликар Иван Дикиј 1933. године. Садашњи живопис и нове иконе на иконостасу извео је сликар Милован Арсић из Београда, у периоду од 1967-1973. године. Према нацртима истог аутора изведени су 1967-1969. године мозаици у тимпанонима изнад сва три портала. Својим посебним архитектонско-урбанистичким вредностима црква заузима посебно место у стваралачком опусу архитекте Момира Коруновића и предстaвља значајан архитектонско-уметнички подухват у годинама пред Други светски рат.
Службени гласник РС бр. 108/05
