Међународни дан архива се обележава 09. јуна. Стога, доносимо причу о споменику културе под називом „Зграда Архива Србије“.
Зграда Архива Србије подигнута је 1928. године по пројекту архитекте Николаја Краснова. Једна је од ретких јавних зграда саграђених управо за ову намену. Подигнута је као самостални објекат са главном фасадом оријентисаном ка Карнегијевој улици у оквиру парцеле на коју се надовезује зграда Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и пројектована је у духу монументалног академизма са израженом пластичном декорацијом на главној фасади. Акценат у архитектонском обликовању стављен је на централну, улазну партију, употребом доминантних стубова са прстеновима изнад којих су над крајевима централног ризалита постављене фигуре Аристотела и Платона. Акценат улазне партије појачан је постављањем симетричних фигура лавова са грбом, који се налазе у склопу ограде поред главног степеништа.
У депоима Архива Србије чувају се фондови установа насталих у Кнежевини и Краљевини Србији до 1918. године, фондови настали у Краљевини Југославији и под окупацијом у Другом светском рату, као и лични фондови и збирке из тог периода. Они чине извор за проучавање историје Србије од њеног стварања до 1941. године. Поред фондова централних државних институција (унутрашњи послови и правосуђе, спољни послови, просвета и култура, финансије и привреда), сачувани су и фондови појединачних установа у области науке, уметности, просвете и културе. Групу личних и породичних фондова чине документи који се односе на живот и рад државника, политичара, научника, књижевника, културних и јавних радника. Ови фондови имају изузетан значај будући да обухватају грађу која је настала делатношћу њихових твораца заједно са преписком других личности које су играле видну улогу у друштвеном животу.
Зграда Архива Србије утврђена је за културно добро 1984. године.
