Теразијска чесма изграђена је на месту где су се укрштала два најпрометнија пута, Смедеревски и Крагујевачки, данас Улица краља Милана. Нова Теразијска чесма подигнута је 1860. године, на месту старе чесме-теразија из турског периода и дрвене куле-водомера, а изнад већег резервоара за воду, који се налазио између данашњих хотела „Москва“ и „Балкан“. Ова велика цилиндрична цистерна имала је систем за прикупљање, одмеравање и равномерно развођење воде до чесама у Београдској вароши.
Пројекат по којем је ова монументална и репрезентативна споменчесма изведена није сачуван. Изграђена је средствима кнеза Милоша, са идејом да прослави његов повратак на српски престо. Исте године на Теразијама су били засађени дивљи кестенови, чиме је оплемењен амбијент овог простора. Како је базен чесме био висок и великог пречника, због отежаног прикупљања воде, она се најпре захватала из базена кофама. На славинама су убрзо биле додате конзолне цеви за довод воде ближе ивици базена. Две године након изградње чесме, после турског бомбардовања града 1862. године, на Теразије је била пренета пијаца са простора данашњег Студентског трга, а базен чесме се користио за чување свеже рибе. Чесма је била у окружењу приземница и свега неколико једноспратних кућа, хотела Касина и Париз, касније и хотела Балкан. Тек у последњој четвртини 19. и почетком 20. века на Теразијама се граде вишеспратни објекти према стилским узорима из великих европских градова.
Чесма је изграђена од светлог камена, ташмајданског кречњака. Састоји се од четвоространог стуба, висине преко осам метара, заправо зарубљеног обелиска постављеног у осмоугаони базен пречника 10м. Обелиск има три сегмента. На другом кубичном сегменту на свакој страни, у средишту кружног медаљона је постављена рељефна лавља глава, такође обрађена у камену, с лулом за избијање млазнице. Чесма је пажљиво обрађена у финим профилацијама, оплемењена рељефним украсом у виду класицистичких биљних мотива и јајасте киме (мотив јаје и стрелица), с низовима романичких слепих аркадица при врху. На свакој страни стуба су и иницијали кнеза Милоша М. О. I. и година изградње 1860. Са западне стране обелиска рељефни монограм с клесарским алаткама и иницијалима уметника открива нам занатску радионицу италијанског каменоресца Франца Лорана, који је Теразијску чесму израдио истовремено кад и обелиск у Топчидерском парку у близини конака кнеза Милоша. На заталасаном профилу високе ограде базена појављује се и готички елемент преломљеног лука у виду слепе бифоре (прислоњеног двојног лука). Због примењених стилских елемента средњовековне уметности, Теразијска чесма се везује за архитектонска дела романтизма у Србији, из пете и шесте деценије 19. века.
Због промене династије на власти као и топонимских веза с кнезом Милошем Обреновићем, Теразијска чесма је тада премештена у порту топчидерске цркве Светих Петра и Павла, у окружењу двора и других објеката које је кнез подигао. Ту је све до 1975. године имала само улогу споменика, јер није била повезана на водоводни систем.
Изглед у амбијенту, БОН, 1931. година
На иницијативу Завода за заштиту споменика културе града Београда и Градског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, као и уз подршку великог броја грађана и културних и јавних радника Београда, донета је одлука да се Теразијска чесма врати у првобитни амбијент. По завршеном постављању, изведени су рестаурација, заштини радови на камену, попуњавањем оштећења вештачким каменом, а потом и хидроизолација. Према пројекту архитеката Уроша Мартиновића и Зорана Петровића, уређен је плато око чесме, чиме је формиран нов амбијент. Чесма је свечано отворена 12. децембра 1975. године. Последња санација и рестаурација извршене су 2003. године.
Теразијска чесма утврђена је за споменик културе 1965. године.
