Село Мала Иванча први пут се јавља у попису Влаха Београдске нахије, 1528. године, као село Иванча са 10 домова. Село је лоцирано уз реку Раљу и припада групи полуразбијених насеља са кућама груписаним у центру и разбијеним према периферији села.
Једна од највреднијих кућа у етнографском и архитектонском смислу је стара кућа породице Жмурић. Према казивању мештана, стара породична задружна кућа Жмурића, са почетка 19. века која се налазила у непосредној близини школе, порушена је 1962. године.
Стара кућа породице Жмурића је настала осамдесетих година 19. века као организована функционална и грађевинска целина за потребе живота и рада типичног сеоског домаћинства тога времена. Кућа је грађена на нагнутом терену. Постављена је на храстове греде које леже на темељима од ломљеног камена, а зидана је у дрвеној бондручној конструкцији са испуном од чатме. Архитектонски нагласак представља аркадни трем који заузима 2/3 подужне фасаде и затвара се дрвеном дашчаном оградом. Овако описана кућа припада типу моравске куће чија главна одлика је трем, или у развијенијој појавној форми трем са доксатом. Кућу млађег моравског типа дефинише аркадни трем код кога се греда ослања на низ лучних аркада, а старији моравски тип архитраван трем са хоризонталном гредом ослоњеном на дрвене стубове са капителима.
Кућиште породице Жмурић било је једно од ретких очуваних руралних целина овог типа на београдском подручју. Збијена кућишта, какво је ово, настала су спонтано, према потреби власника и чине адекватан оквир за живот и рад мање породичне задруге, која већ крајем 19. века у селима београдске околине чини основну сеоску јединицу. У целокупном наслеђу народног градитељства београдског подручја, стара кућа са кућиштем породице Жмурић у Малој Иванчи, представљала је ретко очувану руралну целину и специфичан микро амбијент.
Кућа је данас у приватном власништву друге породице. Налази се на пространом плацу, а поред ње у дворишту налази само један помоћни објекат – вајат.
Стара кућа породице Жмурић сачувана је континуираном бригом власника. Као типски представник такозване млађе моравске куће, веома присутне на београдском подручју илуструје, с једне стране, типску разноврсност народне архитектуре подручја, а са друге, неоспорне грађевинске и естетске квалитете те архитектуре.
Стара кућа породице Жмурић са кућиштем у Малој Иванчи утврђена је за културно добро 1987. године.
