Кнез Михаило Обреновић је страдао у атентату у Кошутњаку, 29. маја 1868. године по старом, односно 10. јуна по новом календару.
Михаило Обреновић, други син Милоша и Љубице Обреновић, рођен је у Крагујевцу 4. септембра 1823. године. Детињство је провео у Крагујевцу, Пожаревцу и Београду. Владао је Србијом у два периода, од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868. године. Раздобље од 1842. до 1858. провео је у емиграцији, боравећи највише у Бечу. Оженио се 1853. године мађарском племкињом Јулијом Хуњади.
Одмах по трагичној смрти кнеза Михаила, 1868. године, покренута је идеја о подизању спомен-обележја. Руски скулптор Михаил Осипович Микешин дао је први предлог решења споменика, који је био осмишљен као меморијална капела. Ипак, Министарство грађевина, задужено за јавна здања и споменике, 1886. године обележило је место погибије кнеза Михаила, али не подизањем меморијалне капеле већ постављањем камене плоче са уклесаним заветом: Твоја мисао погинути неће. Плоча је потом уклоњена, што је три деценије касније приметио Феликс Каниц, репродукујући у својој књизи о Србији цртеж спомен-обележја места кнежевог убиства. Обележавање је тада извршено постављањем ограде од кованог гвожђа (вертикалне шипке са украсним завршецима, обухваћене хоризонталним шипкама као држачима при дну и врху). Тиме је маркирано место на којем је кнез Михаило пао, у виду гробног места. На стаблу које се налазило изнад, на гвозденој куки постављено је кандило, израђено по типу затворених заобљених кандила.
Министарство грађевина Краљевине Србије, о државном трошку, на основу плана који је израдило, подигло је камену ограду с ланцима 1912. године. Радове је извео београдски каменорезац Станко Димић. Оградом од камених квадера са гранитним стубовима, који су повезани металним веригама, повећана је сама површина места које има симбол кенотафа, тј. гробног места.
Будући развој Кошутњака се заснивао на идеји националне/народне шуме у чијем се средишту налазило место погибије кнеза Михаила. У поимању Кошутњака као меморијалног места било је од примарне важности да остане аутентичан. У том погледу се Кошутњак, као место сећања на кнежеву погибију, разликовао од осталог дела Топчидера, који се развијао око Конака кнеза Милоша Обреновића као артифицирани династички парк. Меморијално обележавање које не мења пејзаж већ се у њега складно уклапа указује директно на величину херојевог жртвовања и његов залог будућности.
Завод за заштиту споменика културе града Београда израдио је Пројекат санације и рестаурације спомен обележја на месту погибије кнеза Михаила Обреновића у Кошутњаку, на основу затеченог стања и архивске документације. Извођење радова (рестаурација камених зидова и стубова, стабилизација и враћање источног зида у првобитни вертикални положај заједно са стубовима, консолидација камена, рестаурирање ланаца од кованог гвожђа и металне ограде) трајало је месец дана 2020. године и Завод за заштиту споменика културе града Београда вршио и конзерваторски надзор.
Спомен-обележје на месту убиства кнеза Михаила у Кошутњаку налази се у оквиру просторне културно-историјске целине Топчидер, која је 1987. године утврђена за културно добро од изузетног значаја.
