Палата „Атина“ је подигнута 1903. године средствима трговца Ђорђа Н. Вуча (1851-1909) на месту некадашње приземне куће дворског подрумџије Јанковића која је имала кафану „Код два тигра“. За пројекат ове, као и остале три своје куће, Вучо је ангажовао архитекту Димитрија Т. Лека (1863-1914). Посластичарница „Атина“ у приземљу овог здања коју је отворио сицилијански посластичар Антонио да Франко, дворски кувар краља Петра I, називом је чувала сећање на земљу чијим језиком су првобитно говорили инвеститор и пројектант. Временом је и цело здање преузело тај назив указујући на порекло, а својом репрезентативношћу и на углед власника зграде. Тридесетих година 20. века била је преименована у кафе Дифранко, тај натпис је стајао изнад посластичарнице до краја међуратног периода, када је враћен првобитни назив.
Палата „Атина“ је грађена у традицији градитељства с краја 19. века од опеке и кречног малтера, са дрвеним међуспратним конструкцијама, масивним зидовима премошћеним архитравно и у подруму са пруским сводовима. Зграда је у приземљу имала локале, кафе-ресторан са баштом ка улици и посластичарницу, а на спрату станове за издавање. Просторије су подељене у два подужна тракта, на сваком спрату су била по два стана, а у дворишном крилу налазиле су се помоћне просторије локала и ресторана у приземљу, као и станова на спрату. У згради је у трећој деценији 20. века био смештен Дом осигуравајућег друштва „Шумадија“. У приземљу здања је очувана намена уз дозиђивања у дворишту, а на спратовима су вршене адаптације у циљу пренамене из станова у канцеларијске просторије; у левом крилу зграде је био радничко-службенички ресторан, а у десном је био ресторан „Атина“. Конзерваторско-рестаураторски радови на објекту обављани су 1969, 1988–1989. и 2003–2004, а фасада је обновљена 2017. године.
Интерполацијом зграде Србијатекса 1988. године извршен је покушај да се исправи разбијање историјског низа објеката и премости висинска разлика између куће Алексе Крсмановића и палате „Атина“. У средишту новог двосегментног објекта различите спратности, али застакљене фасаде са челичном решетком, аплицирани су спојени цитати – парцијалне реплике оба суседна здања, леви ризалит палате „Атина“ и десни вертикални сегмент портала Крсмановићеве куће, што је добило асоцијативни назив „Теразијски торзо“.
Палата „Атина“, једна од палата са најмаркантнијом фасадом у Београду сведочи о новом духу и европеизацији београдске архитектуре, утврђена је 1968. године за културно добро, а 1983. за културно добро од великог значаја.
