Krsmanovićeva kuća na Terazijama

Izgradjena 1885. godine za beogradskog trgovca Marka O. Markovića, prema projektu arhitekte Jovana Ilkića, Krsmanovićeva kuća na Terazijama, iako malih dimenzija, predstavlja pravo reprezentativno zdanje. Jedna od najlepših jednoporodičnih kuća sa kraja XIX veka, svedoči o vremenu kada se Beograd, posle viševekovnog turskog ropstva, počeo transformisati u moderan evropski grad.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

„Krsmanovićeva kuća na Terazijama“ izgradjena je dve godine po diplomiranju Jovana Ilkića i predstavlja jedan od njegovih prvih realizovanih objekata u Beogradu. Kuća je izgradjena na uličnoj regulaciji Terazija i kalkanima povezana sa susednim objektima. Podignuta na nagnutom terenu, s padom od Terazija ka Balkanskoj ulici, s ulične strane izgleda kao prizemna kuća sa suterenom, a s dvorišne kao spratna kuća.

• 

• 

• 

Uličnu fasadu Ilkić je projektovao klasično, s naglašenim horizontalnim vencima, a pilastrima s jonskim kapitelima izedelio ju je na sedam polja. U šest polja smestio je po jedan polukružno zasvedeni prozor, a u sedmom ulazni portal velikih dimenzija. I pored toga ostvaren je utisak klasične simetričnosti fasade. Prilikom projektovanja posebna pažnja je posvećena i dvorišnoj fasadi akcentovanoj simetrično postavljenim polukružnim stepenicama koje s polokružne terase s bogatim baroknim balustradama vode ka lepoj i prostranoj bašti. I na dvorišnoj fasadi su vrata i prozori prema terasi bogato dekorisani, obradjeni u istom duhu kao i oni prema Terazijama. Reprezentativno je obradjena i unutrašnjost kuće. NJenoj reprezentativnosti doprinose podovi od parketa sa intarzijom, kao i zidovi obradjeni u štuko malteru s pozlatom. Medju prostorijama u kući posebno se ističe velika balska dvorana s bogatom neobaroknom dekoracijom zidova i radni kabinet s drvenom kasetiranom tavanicom.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Kuća je u posedu Marka O. Markovića bila do 1898. godine, kada su je na javnoj licitaciji kupila braća Krsmanović, Dimitrije i Aleksa. Po deobi medju braćom kuća je pripala Aleksi Krsmanoviću koji je u njoj živeo sve do svoje smrti 1914. godine. Regent Aleksandar Karadjordjević, boravio je u njoj od 1918. do 1922. godine, dok su se izvodili radovi na obnovi, u bombardovanju oštećenog, kraljevskog dvora (danas Skupština grada Beograda). S obzirom na to da je on u to vreme menjao bolesnog kralja Petra, kuća je postala zvanična kraljeva rezidencija. Najznačajniji dogadjaj za vreme njegovog boravka desio se 1. decembra 1918. godine. Tada je regent Aleksandar u salonu ove kuće svečano proglasio ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu.
Krsmanovićeva kuća je 1964. godine je utvrdjena za spomenika kulture, a s obzirom na to da je zbog svojih arhitektonskih, urbanističkih, istorijskih i umetničkih vrednosti značajna ne samo za Beograd već i za šire područje i razdoblje i predstavlja svedočanstvo o značajnim dogadjajima i istaknutim ličnostima iz naše istorije, 1979. godine utvrdjena je za kulturno dobro od velikog značaja.