На Тргу Републике у Београду, 1882. године подигнут је први јавни монументални споменик са представом коњаничке фигуре владара у српској средини, посвећен кнезу Михиалу. Аутор споменика је италијански скулптор Енрико Паци, а рељефи на споменику рађени су према цртежима архитекте Константина Јовановића.
Споменик кнезу Михаилу подигнут је у непосредној близини Народног позоришта, које је саграђено 1869. године на месту некадашње Стамбол капије и тада је представљало прво модерно српско позориште и најмонументалније здање престонице. Након убиства кнеза Михаила у Кошутњаку, 29. маја 1868, а после више полемика и конкурса одлучено је да се подигне споменик, који би био постављен на тргу испред Народног позоришта. Поводом ове одлуке објављен је међународни конкурс 1873. године. Тада је пристигло 17 радова, углавном страних уметника, међу којима је био и пројекат сликара Стеве Тодоровића. Међутим, првонаграђени рад бечког скулптора Винченца Пилца није остварен због снажних критика које је упутила српска стручна јавност, посебно Михаило Валтровић. Ново решење кнежевог споменика је поверено истакнутом фирентинском мајстору Енрику Пацију, представнику веризма. Пацијев предлог је био новина у српској средини јер је представљао владара на коњу.

Рад на споменику започет је 1874, а настављен 1878. године, када Србија стиче државну независност, те је и подизање оваквог споменика победи и ослобођењу поново постало актуелно. Коњаничка статуа у Београду рађена је у духу класичних италијанских представа владара на коњу које су имале узор у античкој уметности. Свечано откривање споменика уприличено је 6. (19.) децембра 1882. године, на Светог Николу, крсну славу Обреновића. Догађај је замишљен као велики ефемерни спектакл поводом проглашења Краљевине Србије.
Споменик кнезу Михаилу је представљао велики стваралачки изазов и идеолошко-политички подухват.

Изведен је у бронзи и састоји се из три дела: постамента, пиједестала и коњаничке статуе. Посвећен је ослобођењу Србије од вишевековног турског ропства, о чему највише говори кнежева десна рука подигнута и уперена према још неослобођеним градовима Србије. Пиједестал је овалног типа са рељефним фризом. Представе предњег и задњег фриза су преузете из круга династичке митологије. На задњој северној страни је сцена Српски гуслар, На предњој јужној страни налази се представа Књаз Милош на Такову, a два бочна рељефа приказују Народну депутацију пред књазом Михаилом, и Србе како полажу заклетву над гробом књаза Михаила. У средини сцене је антички саркофаг с натписом на француском језику „Michel III prince de Serbie“. На чеоној јужној страни постамента је грб Обреновића, а на бочним странама су по три велика бронзана фестона на којима су позлаћеним словима исписани називи градова, ослобођених 1867: Београд, Смедерево, Кладово, Соко, Ужице и Шабац. На задњој, северној страни исписан је текст: „Књазу Михаилу М. Обреновићу III. благородна Србија“. Споменик кнезу Михаилу утврђен је за културно добро од великог значаја (Одлука о утврђивању, Сл. гласник СРС, бр. 14/79).