Istorija naseljavanja i života Jevreja Aškenaza na prostoru grada Beograda započinje još tokom XVIII veka, ali njihov broj znatno se uvećava sredinom XIX i u prvoj polovini XX veka. Godine 1869. prvog oktobra, osnovana je i zasebna Aškenaska opština u Beogradu. Donose se i „Pravila verozakonog skupa aškenaskih Jevreja“. U početku je korišćena zakupljena zgrada u Kosmajskoj ulici (današnja Ulica maršala Birjuzova) za verske, upravne, kulturne i slične potrebe opštine. Izgradnja Sinagoge počinje tek nakon rata, svečanim polaganjem kamena temeljca 15. juna 1924. godine. Tokom perioda od 1924-1926. godine završena je zgrada Sinagoge prema projektu arhitekte Franje Urbana, uz učešće Milana Šlanga. Godine 1929. izvedeni su naknadni radovi na izmeni enterijera prema projektu arhitekte Milutina Jovanovića. Objekat je do 1941. godine služio kao zgrada Srpsko-Jevrejske crkvene opštine aškenaskog obreda. Tokom nacističke okupacije Beograda, 1941-1944. godine njena autentična funkcija degradirana je pretvaranjem u javnu kuću, da bi nakon rata bila vraćena u funkciju sinagoge namenjene obema verskim kongregacijama beogradskih Jevreja.
Zgrada Sinagoge koncipirana je u duhu arhitekture akademizma, s preovladjujućim elementima neorenesanse. U elevaciji se sastoji od suterena, prizemlja, galerije prizemlja i prvog i drugog sprata. Unutrašnjost je rešena višenamenski, kao prostor za raznovrsne aktivnosti jevrejske zajednice: verske, kulturne, prosvetne, kancelarijske i stambene. Ovakva višenamenska koncepcija objekta zasnovana je na verskom i društvenom kontekstu sinagoge koja treba da objedini tri osnovne funkcije: mesto religijske službe jevrejske kongregacije, mesto namenjeno edukaciji i sastancima jevrejske zajednice. U suterenu je smeštena košer kuhinja s trpezarijom, i pomoćnemprostorije. Centralni prostor prizemlja s galerijom je u simboličnom i verskomn načaju primaran, kao mesto namenjeno, verskom obredu. Bočno, odvojene zidom od verskog prostora, nalaze se kancelarije, učionica i sala za sednice. Na prvom i drugom spratu rasporedjene su stambene prostorije. Molitveni prostor podeljen je sa dva niza stubova koji nose ophodnu galeriju.
Frontalna fasada koncipirana je skladno i simetrično, a dekorativni akcenat dat je na zabatu krova gde je u okulusu smešten Davidov štit – šestokraka zvezda. Centralni deo fasade zauzimaju četiri izdužena i polukružno završena prozora, koji se prostiru u zoni prizemlja i galerije. Zona prvog sprata od niže zone razdvojena plitkim i jednostavnim podeonim vencem. Fasada ove zone je povučena u odnosu na ravan fasade nižih zona tako da obrazuje terasu uokvirenu balustradom. U ravni fasade ove zone rasporedjen je pravilno ritmovan niz od četiri polukružno završena otvora. Po autentičnom planu iz 1923. godine izmedju ovih otvora osmišljeni su dekorativni medaljoni. Drugi sprat rešen je najjednostavnije, sa osam polukružno završenih prozora i odvojen je od prvog sprata dekorativnim podeonim vencem. Pored navedenih arhitektonskih elemenata, koji frontalnoj fasadi daju utisak uravnotežene horizontalnosti, vertikalizam je akcentovan bočnim plitkim rizalitima, završenim u zoni prvog sprata u vidu kulica olakšanih lučnim otvorima na tri strane. Ove kulice nose jasnu asocijaciju na fortifikacijski oblik i karakter prvobitnog Solomonovog hrama. Takodje one predstavljaju čest motiv sinagogalne arhitekture koji simbolizuje Jahin i Boaz, stubove Solomonovog hrama. Krajnji akcenat vertikalnosti dat je trougaonim zabatom iznad drugog sprata. Celokupnom utisku svečanog i ceremonijalnog karaktera Sinagoge doprinosi i široko trokrako pristupno stepenište u zoni suterena i prizemlja, ukrašeno jednostavnom balustradom sa dva kandelabra.
Molitvena sala namenjena verskom ritualu ujedno je centralni i suštinski deo sinagoge. Hehala sinagoge Sukat Šalom je longitudinalnog oblika i smeštena je u nivou prizemlja i galerije. Orijentisana je pravcem istok–zapad i podeljena sa dva niza osmostranih slobodnih stubova s dekorativnim kapitelima. Ovi stubovi, koji imaju ujedno estetsku, simboličnu i konstruktivnu funkciju nose ophodnu galeriju. Tavanica je kasetirana i dekorisana floralnom bordurom. Najsvetiji i ujedno najdekorativnije izveden deo je aron hakodeš smešten na istočnom zidu hrama. U njemu su smešteni svici svetih knjiga aškenaskih i sefardskih tora i Biblija Starog zaveta.
Sinagoga Sukat Šalom predstavlja važno kulturno–istorijsko svedočanstvo života jevrejske zajednice u Beogradu i Srbiji i utvrdjena je za kulturno dobro 2013. godine.